Baterijski operateri u jugoistočnoj Evropi sve češće kupuju solarnu električnu energiju iz podnevnih sati i prodaju je kasnije. Bugarska prednjači u tom trendu, dok se u Srbiji pojavljuju negativne cene na tržištu za dan unapred.
Crna Gora je posle otkazivanja prvobitne nabavke EPCG prešla na model strateškog partnerstva za baterijsko skladištenje. Prva faza koncepta obuhvata 60 MW / 240 MWh, a Vlada je uspostavila radnu grupu za strateški projekat.
Cene električne energije u Jugoistočnoj Evropi mogle bi da oslabe tokom Q4 2026. i Q1 2027. ako se vrate nuklearni kapaciteti i poprave hidrološki uslovi. Gasni troškovi i ograničenja prenosa ipak bi zadržali premiju u periodima tesne ponude.
Britanske sankcije usmerene na rusku državnu naftnu kompaniju Zarubezhneft mogle bi da otežaju bankarske i prekogranične transakcije naftnim kompanijama...
EPCG i privatni investitori razvijaju projekte solarne, vetroenergije i skladištenja, ali većina najava još je u fazi pre izgradnje. Pristup mreži, dozvole, finansiranje i bankabilnost odlučiće koji će projekti napredovati.
Mađarska je do oktobra premašila 1 GW kapaciteta skladištenja, dok rast baterijskih kapaciteta i kompresija energetskih spreadova povećavaju značaj prihoda od balansiranja za finansiranje projekata. Lenderi moraju odvojeno da procene rizik zasićenja tržišta balansiranja i prihode od arbitraže.
Ovlašćenje za upravljanje baterijskim skladištem određuje prihode, degradaciju i usklađenost sa tržišnim obavezama. Projekti u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj pokazuju zašto kontrola nad punjenjem i pražnjenjem ulazi u finansijske i operativne ugovore.
Hrvatski okvir na nivou EU predviđa dodatnih 500 MW / 1.000 MWh skladišta do 2028, dok je procenjeni kapacitet u pogonu 2026. oko 66 MW. Neizvesna pravila o tarifama, priključenju na mrežu i prihodima otežavaju finansiranje projekata.
Kapacitet baterijskog skladištenja dostigao je gigavatnu skalu u više tržišta jugoistočne Evrope, dok se test finansiranja pomera sa najavljenih kapaciteta na otpornost prihoda. Kreditori procenjuju da li projekti mogu da servisiraju dug i kada se smanje tržišni rasponi cena i prihodi od pomoćnih usluga.
Kreditori za baterije u Jugoistočnoj Evropi treba da procenjuju prihode kroz više scenarija, a ne jednu P50 prognozu. Rast skladišnih kapaciteta u Rumuniji i Bugarskoj dodatno menja cenovne pretpostavke za projekte.
Baterijski projekti u Rumuniji, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji privlače finansiranje, dok se od zajmoprimaca traže detaljnije tehničke, tržišne i ugovorne provere. Banke procenjuju održivost projekta prema pokriću otplate duga i u nepovoljnim scenarijima, a ne samo prema osnovnoj prognozi prihoda.
Tender za baterijsko skladištenje u Crnoj Gori pokazuje zašto procena ponuda treba da obuhvati isporučivu energiju, usklađenost sa mrežom i garancije tokom celog radnog veka. Najniža početna EPC cena može doneti veći rizik za dugoročne performanse i finansiranje.
Do kraja 2026. tržišta baterijskog skladištenja u Jugoistočnoj Evropi razlikuju se po operativnim kapacitetima, finansiranju, podršci i pristupu mreži. Bugarska prednjači po kapacitetu, dok se mogućnosti i rizici u drugim zemljama razlikuju.
