Bugarska je do kraja 2026. prema tržišnoj proceni imala više od 6,2 GW kapaciteta baterijskog skladištenja i 19 GWh, čime je prednjačila u Jugoistočnoj Evropi po operativnom obimu. Tržišta u regionu razlikuju se i po finansijskim presedanima, podršci javnih politika i pristupu mreži, a ne samo po očekivanim prinosima za investitore.
Rast u Bugarskoj podržavaju sredstva iz plana za oporavak, komercijalni projekti i brzo širenje solarnih kapaciteta. Takva kombinacija podrške i projekata prati njen vodeći položaj po skladišnom kapacitetu.
Kapaciteti i finansiranje
Rumunija je 1. oktobra imala 1.162 MW i 2.312 MWh operativnih baterijskih kapaciteta. Tržište se izdvaja i po projektu u Scornicesti, gde je zabeležen presedan finansiranja bez prava regresa, kao i po pozivu za podršku iz Modernizacionog fonda vrednom 150 miliona eura.
Mađarska je u oktobru imala evidentirano više od 1 GW baterijskih kapaciteta priključenih na mrežu, nakon snažnog puštanja projekata u rad tokom 2026. godine. U Grčkoj su u oktobru počeli sa radom baterija Larissa, kapaciteta 330 MW / 790 MWh, i projekat HELLENiQ, kapaciteta 100 MW / 200 MWh. Ovi projekti predstavljaju velike operativne reference za grčko tržište.
Podrška i pristup mreži
Srbija ima oko 2 GW prijavljenih ugovora o priključenju skladišta na mrežu, a SEEPEX sada dozvoljava negativne cene. Večernja nestašica električne energije može biti izražena, ali tržištu je i dalje potrebna veća baza samostalnih baterijskih sistema u radu i finansijskih presedana.
U Hrvatskoj obećanje na nivou EU predviđa dodatnih 500 MW / 1.000 MWh skladištenja do 2028. godine. Ipak, operativni baterijski kapaciteti u zemlji i dalje su znatno manji nego na vodećim tržištima opisanim u proceni, što pokazuje razliku između političke ambicije i postojećih kapaciteta.
Crna Gora se kreće ka modelu strateškog partnera oko referentnog projekta od 60 MW / 240 MWh. Severna Makedonija ima državni projekat baterijskog skladištenja vredan 98 miliona eura, kapaciteta 100 MW / 400 MWh. U Albaniji razvojni projekat u Ersekeu objedinjuje 75 MWp solarnih kapaciteta i 40 MWh skladištenja. Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija su tržišta u ranijoj fazi, ali od strateškog značaja.
Zrelija tržišta nude jasnija pravila, ali i jaču konkurenciju. Tržišta u ranijoj fazi mogu imati veće raspone cena, uz veći regulatorni i finansijski rizik. Izbor zavisi od toga da li investitor traži komercijalnu fleksibilnost, ugovorene novčane tokove ili stratešku prednost prvog ulaska.
