Rumunija izlazi iz faze u kojoj se projekti baterijskih sistema za skladištenje energije uglavnom najavljuju i počinje da pokazuje kako veliki sistemi za skladištenje mogu da se finansiraju kao ozbiljna infrastrukturna ulaganja.
Avgust je doneo jedan od najjasnijih pokazatelja do sada da baterijski sistemi za skladištenje energije prelaze put od tehnologije u nastajanju ka sve etabliranijoj klasi infrastrukturnih investicija.
Econergyjev projekat Părău 2 obezbedio je finansijski paket vredan približno 229 miliona evra, koji je obezbedio konzorcijum od šest banaka i finansijskih institucija.
Projekat objedinjuje 342 MWp solarne snage i baterijski sistem za skladištenje energije kapaciteta 150 MW, čime su velika proizvodnja iz obnovljivih izvora i skladištenje integrisani u okviru iste projektne strukture.
Konzorcijum finansijera čine EBRD, Black Sea Trade and Development Bank, Exim Banca Românească, NLB, OTP i grupa Intesa Sanpaolo/PBZ.
Značaj ove transakcije, međutim, prevazilazi njenu samu veličinu.
Međunarodni kreditori sve su spremniji da finansiraju baterijske sisteme kao deo standardne energetske infrastrukture, umesto da ih posmatraju prvenstveno kao demonstracione projekte ili visoko specijalizovane investicije.
Samostalni projekti skladištenja energije takođe počinju da se kreću u istom smeru.
Rumunija je pokrenula program iz Fonda za modernizaciju vredan 150 miliona evra, usmeren na izgradnju najmanje 2.174 MWh novih kapaciteta za skladištenje energije u baterijama.
Finansijska podrška ograničena je na 69.000 evra/MWh i 15 miliona evra po kompaniji, dok se projekti delimično rangiraju prema iznosu državne pomoći koji traže po jedinici kapaciteta skladištenja.
Istovremeno, uz programe javnih subvencija počinje da se razvija i privatno finansiranje.
MetaWealth je objavio da je obezbedio približno 19 miliona evra finansiranja za svoj BESS projekat Dumbrava, kapaciteta 50 MW/100 MWh, u okrugu Neamț, što predstavlja prvo finansijsko zatvaranje u okviru kompanijinog programa razvoja baterijskih sistema za skladištenje energije u Rumuniji.
Za kreditore i dalje ostaje ključno pitanje vidljivosti i predvidivosti prihoda.
Za razliku od klasičnog vetroparka ili solarne elektrane koja ima dugoročni ugovor sa fiksnom cenom, baterijski sistemi mogu ostvarivati prihode iz više, potencijalno veoma promenljivih izvora. Oni uključuju arbitražu na tržištu za dan unapred, optimizaciju na unutardnevnom tržištu, usluge balansiranja, pomoćne sistemske usluge i ugovornu optimizaciju proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Takva raznovrsnost može otvoriti dodatni prostor za zaradu, ali istovremeno čini finansiranje baterijskih projekata složenijim.
Rumunska tržišna struktura pruža relativno snažnu osnovu za razvoj ovakvih prihoda.
Zemlja ima veliki elektroenergetski sistem, brzo rastuće kapacitete solarnih i vetroelektrana, interkonekcije sa susednim tržištima, uključujući Mađarsku i Bugarsku, kao i sve aktivnije tržište balansiranja.
Ove karakteristike omogućavaju operatorima baterijskih sistema pristup većem broju potencijalnih izvora prihoda, umesto oslanjanja na samo jedan mehanizam monetizacije.
Sledeća faza razvoja skladištenja energije u Rumuniji mogla bi se pokazati važnijom od trenutno najavljenog i subvencionisanog investicionog talasa.
Ukoliko baterijski projekti sve češće budu dolazili do finansijskog zatvaranja uz manji nivo javne podrške i veće oslanjanje na komercijalno ostvarene prihode, Rumunija bi mogla da uspostavi ponovljiv model finansiranja velikih sistema za skladištenje energije širom jugoistočne Evrope.
To bi predstavljalo značajnu promenu za regionalno energetsko tržište.
Fokus se više ne bi svodio na dokazivanje da se baterijski sistemi mogu izgraditi i koristiti u velikom obimu. Umesto toga, u centru pažnje bilo bi pitanje da li BESS može da ostvaruje dovoljno predvidive prihode da bi se finansirao kao standardna infrastrukturna imovina.
Za jugoistočnu Evropu to bi mogao biti trenutak u kojem baterijsko skladištenje prelazi iz kategorije tehnološke prilike u nastajanju u trajan i sve bankabilniji deo elektroenergetske infrastrukture regiona.
