Na tržištu za dan unapred u Srbiji 15. oktobra zabeležena je razlika od gotovo 179 €/MWh između najniže dnevne cene i vršne cene u 20. satu, što ukazuje na potencijalnu vrednost fleksibilnosti baterijskih sistema. Ipak, ovaj raspon nije pouzdan pokazatelj prihoda na osnovu kog se može finansirati projekat. Prihod zavisi od satnih cena koje sistem može da iskoristi, kao i od njegovih operativnih ograničenja.
Cena za dan unapred bila je blizu 189,9 €/MWh na dnevnom minimumu, dok je u 20. satu dostigla 368,6 €/MWh. Uz ilustrativnu efikasnost ciklusa punjenja i pražnjenja od 90%, baterija koja kupi 1 MWh po najnižoj ceni i nakon gubitaka proda 0,9 MWh ostvarila bi oko 332 evra od prodaje, uz trošak punjenja od približno 190 evra. Bruto prihod od razlike iznosio bi oko 142 €/MWh.
Ovaj ilustrativni iznos ne obuhvata degradaciju baterije, naknade, troškove odstupanja, udeo agregatora niti troškove finansiranja. Pretpostavlja se i da baterija može da se puni po najnižoj ceni, a prazni u satu sa najvišom cenom. Na rezultat utiču redosled satnih cena, trajanje baterije, efikasnost ciklusa, stanje napunjenosti, pristup tržištu i degradacija.
Obrazac cena važan je koliko i dnevni ekstremi. Nekoliko sati niskih cena praćenih sa više sati visokih cena može doneti različite prihode baterijama sa trajanjem od dva i četiri sata, čak i kada su izložene istom minimumu i maksimumu. Baterija koja dan započne delimično ispražnjena može propustiti najpovoljniji period za punjenje, dok sistem namenjen pružanju usluga balansiranja može namerno ostaviti deo kapaciteta van tržišne arbitraže.
Regionalne cene nisu prihod od skladištenja
U 42. nedelji prosečna bazna cena iznosila je 247,89 €/MWh u Srbiji, 246,87 €/MWh u Mađarskoj, 240,51 €/MWh u Rumuniji, 235,89 €/MWh u Bugarskoj, 230,49 €/MWh u Hrvatskoj i 186,57 €/MWh u Grčkoj. Objavljena razlika između najskupljeg i najjeftinijeg tržišta u Jugoistočnoj Evropi iznosila je 60,30 €/MWh. Međutim, navedene prosečne cene za Srbiju i Grčku razlikuju se za 61,32 €/MWh.
Baterija ne može neposredno da ostvari prihod od geografske razlike u cenama bez prenosnih kapaciteta i odgovarajućih trgovačkih pozicija. Skladište, umesto toga, koristi vremenske razlike u cenama na sopstvenom čvorištu ili u zoni trgovanja. Zbog toga poređenje regionalnih baznih cena nije isto što i ostvarivi prihod konkretnog sistema.
Model koji može da posluži kao osnova za finansiranje trebalo bi da simulira rad baterije iz sata u sat kroz veliki broj cenovnih scenarija, uz ograničenja punjenja i pražnjenja, sopstvenu potrošnju, degradaciju i pokazatelje servisiranja duga. Procena zasnovana na množenju fiksnog broja ciklusa prosečnim rasponom cena previše je pojednostavljena, jer skladištenje samo menja satnu krivu cena. Zajmodavci bi trebalo da vrednuju ostvarivi prihod po satima, a ne razliku između jednog najjeftinijeg i jednog najskupljeg sata.
