Cene električne energije za dan unapred u istočnom delu jugoistočne Evrope ostale su oko 300 €/MWh 30. oktobra, uprkos padu u odnosu na ekstremne nivoe od četvrtka. Slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora povećala je oslanjanje regiona na uvoz električne energije.
Neto uvoz električne energije u region porastao je za 1.316 MW u odnosu na prethodni dan, na prosečnih 4.995 MW. Prognozirana potrošnja blago je smanjena, za 88 MW, na 34.209 MW. Najveća promena zabeležena je u proizvodnji iz obnovljivih izvora: prognozirana solarna proizvodnja pala je za 696 MW, na 2.342 MW, dok je proizvodnja vetra smanjena za gotovo 2 GW, na 3.301 MW. Ukupna raspoloživost energije iz vetra i sunca bila je oko 2,68 GW manja nego dan ranije.
Manja proizvodnja iz obnovljivih izvora povećala je zavisnost od uvoza iz srednje Evrope. Prosečni tokovi električne energije iz Austrije i Slovačke ka regionu Mađarske i JIE porasli su za 1.045 MW, na 4.438 MW, dok je uvoz iz Italije povećan za 88 MW, na 580 MW. Veća zavisnost od prekogranične trgovine zabeležena je uprkos uglavnom nepromenjenoj regionalnoj potražnji, što ukazuje da je slabija ponuda, a ne potrošnja, bila glavni uzrok zategnutog bilansa u petak.
Cene na regionalnim tržištima
Bazna cena električne energije na mađarskom tržištu HUPX za dan unapred pala je za 18,5 €/MWh, na 306,05 €/MWh. I dalje je bila znatno viša nego u Nemačkoj, gde je iznosila 268,62 €/MWh, Austriji sa 275,23 €/MWh i Italiji sa 274,04 €/MWh. Razlika između cena na HUPX-u i u Nemačkoj povećana je za 27,7 €/MWh, na 37,43 €/MWh, pošto su nemačke cene pale znatno više nego mađarske.
Cene na istočnim tržištima JIE ostale su blizu jedna drugoj: u Rumuniji su iznosile 303,56 €/MWh, u Bugarskoj 302,20 €/MWh, Srbiji 303,29 €/MWh, a Albaniji 302,02 €/MWh. Cena u Srbiji pala je za 26,8 €/MWh u odnosu na četvrtak, dok je najveća korekcija zabeležena u Albaniji, gde je smanjena za 64,8 €/MWh.
Najviše cene u regionu zabeležene su južnije. Severna Makedonija ostala je najskuplje tržište, sa cenom od 321,66 €/MWh, a sledila je Crna Gora sa 313,98 €/MWh. Crna Gora bila je jedno od retkih tržišta na kojima je cena porasla, i to za 1,2 €/MWh na dnevnom nivou.
Grčko tržište HENEX kretalo se suprotno od većine tržišta u regionu: cena je skočila za 49 €/MWh, na 287,75 €/MWh. Time je razlika između mađarske i grčke cene smanjena na 18,30 €/MWh, u poređenju sa rasponom koji je dan ranije bio gotovo 68 €/MWh veći. Grčka je ipak ostala znatno jeftinija od grupe istočnobalkanskih tržišta.
Večernji cenovni skokovi i mađarski bilans
Satni profili ukazuju na to da je nestašica električne energije i dalje izražena u večernjim satima. Na SEEPEX-u je bazna cena u Srbiji od 303,3 €/MWh obuhvatila prosečnu vršnu cenu od 331,3 €/MWh i dnevni maksimum od 416,3 €/MWh u satu H18. Cena u Crnoj Gori dostigla je 407,2 €/MWh u H18, dok je u Severnoj Makedoniji u istom satu porasla do 460 €/MWh.
Bilans ponude i potražnje u Mađarskoj ostao je zategnut uprkos manjoj potrošnji. Prosečna potražnja pala je sa 5.418 MW na 5.169 MW, ali je istovremeno smanjena i domaća proizvodnja, sa 3.504 MW na 3.141 MW. Neto uvoz Mađarske tako je u proseku iznosio oko 2.028 MW. Zemlja je izvozila značajne količine električne energije u Rumuniju, dok je struju uvozila iz Austrije, Slovačke i drugih susednih tržišta.
Cene energenata nastavile su da postavljaju visoku osnovu za cenu električne energije. Cena gasa CEGH iznosila je 100,23 €/MWh, iako je tokom dana pala za 1,8 €/MWh, dok su dozvole za emisiju ugljenika u EU koštale 89,2 €/t. Cena gasa za novembar bila je 99,50 €/MWh, a za prvi kvartal 2027. godine 98,50 €/MWh, zbog čega je proizvodnja električne energije iz gasa ostala skupa širom regiona.
Terminska tržišta i uvozna zavisnost
Terminsko tržište ukazuje na to da trgovci ne očekuju da će regionalna premija brzo nestati. Cena električne energije u Mađarskoj za 45. nedelju iznosila je 313 €/MWh, za 46. nedelju 310 €/MWh, a za novembar 293 €/MWh. Razlika između mađarskih i nemačkih terminskih cena dostigla je 63,5 €/MWh za 45. nedelju i 84 €/MWh za 46. nedelju.
Tržišna kretanja krajem oktobra ukazuju na to da u JIE postoji strukturni manjak električne energije kada proizvodnja iz obnovljivih izvora oslabi. Sam pad potrošnje nije dovoljan da znatnije snizi cene ako istovremeno opada proizvodnja iz vetra i sunca, zbog čega se Mađarska i zemlje Balkana nadmeću za uvoz iz srednje Evrope. Ishod su cene na istočnim tržištima JIE grupisane oko 300 €/MWh, trajno više nego u Nemačkoj, Austriji i Italiji, kao i naročito izražen rast cena u večernjim vršnim satima.
