Kapacitet mađarskih baterijskih sistema velikih razmera premašio je 1 GW do oktobra, dok finansiranje baterijskih projekata u Jugoistočnoj Evropi sve više zavisi od prihoda od balansiranja. Sužavanje razlika u cenama energije i rast kapaciteta skladištenja povećavaju značaj procene održivosti različitih izvora prihoda. Zasićenje tržišta pritom predstavlja zaseban rizik od arbitraže na tržištu za dan unapred, pa ih kreditori moraju procenjivati odvojeno.
Rumunija je 1. oktobra imala 1.162 MW kapaciteta za skladištenje energije. U Mađarskoj je kapacitet porastao sa 197 MW u januaru na više od 700 MW i 1.400 MWh do 18. avgusta, a kapacitet sistema velikih razmera premašio je 1 GW do oktobra. Ovi podaci pokazuju privlačnost prihoda koje mogu doneti baterije sa brzim odzivom, ali i rizik da potražnja za pomoćnim uslugama ne raste istim tempom kao instalirani kapacitet.
Prihodi od balansiranja i pomoćnih usluga mogu razlikovati projekte sposobne da servisiraju dug od tržišnih projekata koji se u velikoj meri oslanjaju na sopstveni kapital i arbitražu na tržištu za dan unapred. Tržišta pomoćnih usluga mogu se zasititi brže od trgovanja na tržištu za dan unapred. Baterija može ispunjavati uslove za proizvode za regulaciju frekvencije ili balansiranje, a da pritom nema održiv prihod, jer cene mogu naglo pasti kada se poveća broj konkurentskih baterija.
Prihodi i operativna ograničenja
Ispunjavanje uslova za prihod ne garantuje prihod, a operativni zahtevi mogu ograničiti mogućnosti trgovanja. Obaveze u pogledu raspoloživosti, vreme odziva, upravljanje stanjem napunjenosti i penali mogu smanjiti kapacitet preostao za arbitražu na tržištu energije. Kreditori zato moraju da razlikuju prihod koji projekat tehnički može da ostvari od prihoda koji može održivo da obezbedi.
Severna Makedonija planira baterijsko postrojenje snage 100 MW i kapaciteta 400 MWh u Bitolju, pri čemu je sposobnost pružanja usluga balansiranja postavljena kao cilj projekta, a ne kao mogućnost za ostvarivanje dodatnog tržišnog prihoda. Projekat je vredan 98 miliona evra i strukturira se uz državnu garanciju i povoljno finansiranje. Njegova vrednost obuhvata pouzdanost, smanjenje ograničenja proizvodnje i sistemske usluge, uz prihod od trgovanja.
Planirana struktura projekta u Bitolju odražava model u kojem su sistemske usluge deo njegove namene, uporedo sa tržišnim prihodima.
Odvojena procena izvora prihoda
Održivi model baterijskog skladištenja u Jugoistočnoj Evropi trebalo bi da kombinuje arbitražu, balansiranje i prihode po osnovu kapaciteta, uz zasebne korekcije za svaki izvor. Pri testiranju otpornosti tih prihoda ne bi trebalo primenjivati istu pretpostavku o njihovoj međusobnoj povezanosti. Najjači projekti pokazaće da mogu da servisiraju dug i ako se jedan od izvora prihoda suoči sa zasićenjem.
