Brzi rast baterijskog skladištenja u Jugoistočnoj Evropi sužava priliku zasnovanu na volatilnosti cena koja je privukla investicije, jer trgovina baterijama može da smanji cenovne razlike. Tržišni podaci za Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku pokazuju snažno širenje kapaciteta, dok se za dugoročno vrednovanje kao važno izdvaja konzervativno planiranje prinosa i vrednost imovine izvan jednostavne arbitraže.
U Bugarskoj najnovija procena iznosi više od 6,2 GW snage i 19 GWh energije. Rumunska instalirana snaga skladištenja porasla je sa 494 MW početkom 2026. na 1.162 MW do oktobra 2026., što predstavlja povećanje od oko 668 MW. U Mađarskoj je kapacitet skladištenja koji se može pratiti porastao sa 197 MW u januaru 2026. na 778 MW do jula 2026, a kasnije tokom 2026. nastavio je da bude iznad 1 GW.
Rani ulagači mogu da ostvare prihode od oskudice koje kasniji projekti možda neće moći da ponove. Prenos ranih prinosa na ceo radni vek svake nove baterije zanemaruje mogućnost da konkurenti odgovore ulaskom na tržište. Procena baterije za 15 godina, zasnovana na današnjim najvišim razlikama u cenama, praktično pretpostavlja da konkurenti nikada neće reagovati.
Model vrednovanja treba da tretira rast skladišnih kapaciteta kao promenljivu koja se menja sa ulaskom novih projekata. Kako kapacitet raste, uobičajene arbitražne marže se smanjuju, dok tržišta balansiranja postaju konkurentnija. Sa sazrevanjem tržišta, vrednost se pomera ka lokaciji, trajanju skladištenja, ugovornoj strukturi i integraciji u portfelj. Baterije iza mrežnih ograničenja ili one koje imaju pristup uslugama veće vrednosti i dalje mogu da ostvare bolje rezultate.
Očekuje se da će sektor sazreti od jednostavne trgovine volatilnošću ka poslovanju zasnovanom na infrastrukturi i optimizaciji. Investiciona teza za skladištenje ostaje, a najuspešnije baterije biće one koje zadrže korisnost i nakon što pomognu da se smanji volatilnost koja je prvobitno privukla ulaganja.
