Crna Gora u jednom planskom pravcu predviđa podršku za 60 MW industrijskih prosumera, dok bi baterijski sistemi za skladištenje energije iza brojila mogli da razviju zasebno industrijsko tržište u Jugoistočnoj Evropi. Za fabrike, vrednost sistema može da se zasniva na uštedi u sopstvenoj potrošnji, a ne prvenstveno na prihodima od trgovanja na veleprodajnom tržištu.
Rumunija je do 31. maja 2026. imala 114.780 prosumera sa baterijskim skladištenjem, oko jedne trećine ukupnog broja prosumera, prema podacima za tu zemlju. Širenje pokazuje da se skladištenje može brzo prihvatiti kada se podudare ekonomika sopstvene potrošnje i podrška kroz politike, iako većina tih instalacija nije industrijskih razmera.
U fabrikama baterije mogu da smanje vršna opterećenja i povećaju korišćenje solarne energije proizvedene na lokaciji. Mogu i da umanje troškove debalansa, održavaju kritične potrošače tokom kratkih prekida i pomere kupovinu struje van najskupljih sati na veleprodajnom tržištu.
Industrijski kupci tako mogu da ostvaruju vrednost kroz smanjenje vršne potrošnje, veću sopstvenu potrošnju, rezervno napajanje i upravljanje debalansom, bez ulaska u trgovinu električnom energijom. Uštede povezane sa profilom potrošnje konkretnog pogona mogu se lakše prognozirati nego dugoročna arbitraža na tržištu, koja zavisi od prihoda od trgovanja.
Kreditna sposobnost domaćina, merljivost ušteda i pravilno dimenzionisanje baterije u odnosu na potrošnju lokacije određuju mogućnost finansiranja. Kada su ti uslovi ispunjeni, sistem može da se finansira kao ulaganje u energetsku efikasnost i otpornost, na osnovu ušteda kupca, a ne spekulativnih prihoda na veleprodajnom tržištu.
Rad na crnogorskoj strategiji niskougljeničnog razvoja ukazuje na veće korišćenje industrijskih prosumera. Slični programi u Jugoistočnoj Evropi mogli bi da stvore osnovu kupaca za komercijalne i industrijske baterije, dok će finansiranje pojedinačnih projekata zavisiti od domaćina, dokaza o uštedama i usklađenosti sistema sa potrošnjom lokacije.
