Solarna električna energija proizvedena u podnevnim satima sve češće postaje sirovina za baterijske operatere u jugoistočnoj Evropi, koji je kupuju i premeštaju za prodaju u sate kada je sistem više vrednuje. Bugarska prednjači u tom trendu, dok se u Srbiji pojavljuju negativne cene na tržištu za dan unapred.
Bugarska je najnapredniji primer ove promene u regionu, sa oko 7,2 GW instaliranih solarnih kapaciteta do oktobra. Fotonaponska proizvodnja dostigla je 1.165 GWh u avgustu 2026, a baterijski kapaciteti premašuju 6 GW.
Bugarska baterijska flota predstavlja veliki, strukturni izvor potražnje tokom sati solarne proizvodnje. Operateri mogu da kupe električnu energiju usred dana, izgube deo zbog efikasnosti baterija, a preostalu količinu prodaju kasnije, kada je sistem više vrednuje.
Baterijski operateri postaju kupci električne energije uz industrijske potrošače i izvoznike. Skladištenjem premeštaju energiju iz jednog dela dana u drugi, umesto da je prodaju u satu u kom je proizvedena.
SEEPEX je od maja 2026. dozvolio negativne cene, a prvi sat sa negativnom cenom za dan unapred u Srbiji zabeležen je 10. maja. Takve cene mogu da omoguće operaterima da višak električne energije nabave po negativnoj ceni.
Negativni sati, međutim, ne bi trebalo da se uzimaju kao stalna pretpostavka u ekonomici projekata. Kako potražnja baterijskih sistema bude rasla, očekuje se da će ublažiti neke od najdubljih padova cena tokom solarnih sati i postaviti donju granicu za deo tih cena.
Proizvođači energije iz obnovljivih izvora mogu da zadrže prihod od vremenskog pomeranja prodaje ako skladištenje postave uz proizvodni kapacitet. Time mogu da zadrže maržu umesto da najjeftinije sate prodaju spoljnim operaterima skladištenja.
