Rumunija je zabeležila najvišu prosečnu cenu na tržištu električne energije za dan unapred među sedam najvećih tržišta jugoistočne Evrope koje prati IENE, u nedelji zaključno sa 1. novembrom. Prosek je iznosio 287,26 €/MWh, uprkos znatnom smanjenju neto uvoza električne energije. Cena je bila za 0,71 €/MWh viša nego u Srbiji, gde je iznosila 286,55 €/MWh, i za 2,63 €/MWh viša nego u Mađarskoj, sa 284,63 €/MWh.
Proizvodnja iz vetra i sunca smanjena je na nedeljnom nivou za 34,3%, dok je potrošnja električne energije porasla za 1,58%. Proizvodnja iz hidroelektrana povećana je za 15,04%, čime je delimično nadoknađen pad proizvodnje iz obnovljivih izvora. Istovremeno, proizvodnja iz termoelektrana opala je za 2,32%, a neto uvoz električne energije smanjen je za 66,32%, na 48,20 GWh.
Niži uvoz nije spustio cenu
Kombinacija viših veleprodajnih cena i manjeg obima uvoza dovodi u pitanje pretpostavku da je rast cena prvenstveno izazvalo veće oslanjanje Rumunije na uvoznu električnu energiju. Podaci IENE ne izdvajaju posebno proizvodnju iz nuklearnih elektrana, raspoloživost elektrana, ograničenja prenosa unutar dana ni tehnologiju koja određuje marginalnu cenu u pojedinačnim satima. Ipak, smanjenje ukupnog nedeljnog uvoza ne mora da znači i niže cene, naročito kada su uslovi ponude i tražnje zategnuti i na susednim tržištima.
Za učesnike na tržištu električne energije, primer Rumunije ukazuje na značaj razlikovanja fizičkih tokova struje od formiranja spot cena. Nedeljni neto uvoz odražava ukupni odnos ponude i tražnje u zemlji, dok cene za dan unapred zavise od tržišnih uslova u pojedinačnim satima isporuke i ponudnim zonama. To što je Rumunija bila najskuplje tržište u regionu uprkos znatno manjem neto uvozu ukazuje na potrebu za detaljnijom analizom satne proizvodnje, raspoloživosti elektrana i kapaciteta prekograničnih interkonekcija.
