Prosečna veleprodajna cena električne energije na sedam tržišta jugoistočne Evrope, bez Turske, porasla je u sedmici zaključno sa 1. novembrom za 9,97%, na 275,75 €/MWh. Prema podacima Institute of Energy for South-East Europe (IENE), veleprodajne cene električne energije porasle su na svim posmatranim tržištima. Rast su podstakli veća potražnja i manja proizvodnja iz obnovljivih izvora u nekoliko zemalja, zbog čega je poraslo oslanjanje na konvencionalne elektrane.
Najvišu prosečnu cenu imala je Rumunija, 287,26 €/MWh, a sledile su Srbija sa 286,55 €/MWh, Mađarska sa 284,63 €/MWh i Bugarska sa 284,10 €/MWh. Razlika između cena na ta četiri tržišta iznosila je svega 3,16 €/MWh. Najniža cena zabeležena je u Grčkoj, 255,04 €/MWh, dok je Hrvatska imala najveći nedeljni rast, od 14,30%, na 270,92 €/MWh. Raspon između najskupljeg i najjeftinijeg regionalnog tržišta smanjen je sa 39,36 €/MWh u prethodnoj sedmici na 32,22 €/MWh.
Veća potrošnja i manja proizvodnja iz obnovljivih izvora
Potrošnja električne energije u regionu, bez Turske, porasla je za približno 2,24%, dok je proizvodnja iz vetra i sunca opala za oko 1,1%. Proizvodnja hidroelektrana smanjena je za približno 4,4%, a proizvodnja termoelektrana porasla je za oko 6,5%. Posebno snažan rast potrošnje zabeležen je u Bugarskoj i Srbiji. Više cene gasa dodatno su uticale na tržišta koja zavise od fleksibilne proizvodnje u gasnim elektranama.
Podaci ukazuju na zatezanje odnosa ponude i potražnje u jugoistočnoj Evropi, a ne na nestašicu ograničenu na jednu zemlju. Regionalni proseci, međutim, sami po sebi ne pokazuju obim zagušenja prenosne mreže, troškove balansiranja niti koje gorivo određuje graničnu cenu u pojedinačnim satima. Za trgovce električnom energijom i industrijske potrošače važna je kombinacija visokih veleprodajnih cena, tesno povezanog kretanja nacionalnih tržišta i sve veće zavisnosti od raspoloživosti proizvodnje i uvoza električne energije pred zimsku sezonu.
