U četvoromesečnom pilot-programu kompanije PPC Energie, 5.000 domaćinstava u Rumuniji pomerilo je približno 125 MWh potrošnje električne energije u unapred određene termine. Učesnici su na taj način reagovali na cenovni podsticaj, bez automatskog upravljanja kućnim uređajima. Rezultati, objavljeni 30. oktobra, pokazuju kako pametna brojila, digitalna obaveštenja i maloprodajna cena mogu da se koriste za prilagođavanje potražnje za električnom energijom, umesto oslanjanja na konvencionalna postrojenja za skladištenje energije.
U okviru programa Energie Electrică Activă Zero, od juna do septembra 2026. godine, PPC je učesnicima tokom odabranih dnevnih sati naplaćivao nultu cenu za aktivnu energiju. Naknade za mrežu, porezi i druge regulisane stavke računa ostali su na snazi. Tokom 312 sati raspoređenih u 52 dana, domaćinstva su u tim terminima potrošila 809 MWh.
Prema proceni PPC-a, oko 125 MWh te potrošnje premešteno je iz drugih termina, pre svega večernjih i noćnih sati. To je procena promene vremena potrošnje, a ne smanjenje ukupne potrošnje električne energije za 125 MWh. Prosečna finansijska korist za učesnika tokom programa iznosila je približno 27 €.
Potrošnja domaćinstava reagovala je na najavu cene
Program je bio namenjen korisnicima čija su pametna brojila uključena u rumunsku infrastrukturu za inteligentno merenje. Prijave su otvorene u maju, a 5.000 dostupnih mesta popunjeno je za pet dana. Brzo popunjavanje mesta ukazuje na interesovanje za različite tarife, ali je učešće bilo dobrovoljno i grupa ne mora biti reprezentativna za celokupno tržište domaćinstava.
PPC je povoljne termine najavljivao najmanje 12 sati unapred, elektronskom poštom i putem aplikacije myPPC. Nulta cena aktivne energije trebalo je da podstakne korisnike da aktivnosti koje mogu da odlože obave u tim satima. Ostale stavke računa nisu bile obuhvaćene podsticajem.
Kompanija je uporedila satne profile potrošnje učesnika sa profilima korisnika koji su ispunjavali uslove, ali se nisu prijavili. U danima obuhvaćenim ponudom učesnici su između 10:00 i 17:00 trošili oko 40% dnevne količine, naspram procenjenih 34% bez podsticaja. U pojedinim satima oko podneva njihova potrošnja bila je i do 26% viša od procenjenog uporednog profila.
Analiza pokazuje da deo potrošnje domaćinstava može da se pomeri komercijalnim podsticajima, bez automatskog uključivanja ili isključivanja uređaja. PPC upravo programu pripisuje procenjenih 125 MWh pomerene potrošnje. Taj rezultat ne govori o uštedi iste količine električne energije na nivou sistema.
Pametna brojila kao osnova maloprodajnih ponuda
Značaj pilot-programa nije ograničen na promotivnu tarifu. Pametna brojila se uglavnom opravdavaju preciznijim obračunom, daljinskim očitavanjem i boljim informacijama o mreži. Program PPC-a pokazuje i mogućnost da snabdevač oblikuje ponudu prema izmerenoj satnoj potrošnji i proveri da li korisnici menjaju navike.
To može biti važno kada se troškovi nabavke električne energije znatno razlikuju po satima. Usmeravanje potrošnje u jeftinije nabavne termine moglo bi da poboljša ekonomiku portfelja snabdevača, pod uslovom da uštede premaše troškove podsticaja, sprovođenja programa i dodatno potrošene energije. Model bi mogao da obuhvati dinamičke tarife, ciljane popuste, aplikacije za komunikaciju s korisnicima i automatsko upravljanje odgovarajućim kućnim uređajima.
Električno zagrevanje vode, klimatizacija, mašine za pranje i punjenje električnih vozila primeri su potrošnje koja se u nekim slučajevima može pomeriti. Pilot-program, međutim, nije utvrdio da su izmereni rezultati nastali automatskim upravljanjem uređajima. Učesnici nisu predstavljeni ni kao kvalifikovani resursi plaćeni za učešće na tržištu balansiranja.
Reč je, dakle, o maloprodajnom programu fleksibilnosti koji vodi snabdevač, a ne o konvencionalnoj virtuelnoj elektrani ili formalno aktiviranoj usluzi balansiranja. Njegova vrednost za snabdevača zavisi od odnosa troškova programa i koristi ostvarene promenom profila nabavke. PPC nije objavio potpun finansijski obračun te koristi.
Anketa i komercijalni efekti
Po završetku programa PPC je anketirao 1.469 učesnika. Među ispitanicima, 94% je navelo da je makar povremeno pomerilo ili odložilo korišćenje kućnih uređaja kako bi iskoristilo termine sa nultom cenom aktivne energije. Oko 95% ocenilo je program kao uspešan, dok je 92% reklo da su obaveštenja stizala dovoljno rano za prilagođavanje potrošnje.
Odgovori su u skladu sa analizom potrošnje koju je objavila kompanija, ali predstavljaju stavove ispitanika, a ne svih učesnika. Anketa takođe nije nezavisna procena programa. Zajedno sa podacima sa brojila, rezultati ukazuju na mogućnost da snabdevači koriste podatke o potrošnji za ponude koje podstiču predvidljive promene u ponašanju korisnika.
Umesto nadmetanja isključivo fiksnom cenom, snabdevači bi mogli da ponude finansijske podsticaje za potrošnju u određenim satima. Kompanija sa dovoljno velikim portfeljem mogla bi tako da utiče na ukupni profil nabavke i smanji izloženost skupim terminima. Ključno komercijalno pitanje jeste da li se te koristi mogu dosledno izmeriti i pretvoriti u održivu maržu.
PPC nije objavio celovitu finansijsku procenu koja bi obuhvatila uštede pri nabavci, troškove sprovođenja, privlačenja korisnika i neto profitabilnost. Prosečna korist domaćinstva od 27 € zato se ne može poistovetiti sa dobiti snabdevača. Ne predstavlja ni iznos uštede za elektroenergetski sistem.
Primena u Srbiji i regionu
Rumunsko iskustvo relevantno je za Srbiju, Crnu Goru, Bugarsku, Hrvatsku i Mađarsku, gde širenje infrastrukture pametnih brojila može da podrži složenije usluge snabdevanja električnom energijom. U Srbiji bi komercijalna primena podrazumevala povezivanje naprednog merenja i digitalne komunikacije s ponudama koje domaćinstva i preduzeća podstiču da potrošnju prilagode uslovima u sistemu. Takva rešenja mogu biti važna snabdevačima, distributivnim kompanijama, tehnološkim firmama i pružaocima energetskih usluga industriji.
Za maloprodajnu fleksibilnost nije dovoljno samo ugraditi brojila. Snabdevačima su potrebni pouzdani podaci o potrošnji po vremenskim intervalima, odgovarajuća saglasnost korisnika i sistemi obračuna koji mogu tačno da prikažu podsticaje na računima. Propisi pritom moraju da urede zaštitu potrošača, transparentnost i položaj korisnika koji ne mogu da pomeraju potrošnju.
Za Crnu Goru i druga manja tržišta Zapadnog Balkana, pilot-programi bi mogli da pokažu da li su fleksibilni maloprodajni proizvodi komercijalno održivi pre šire primene. Snabdevač u takvom modelu ne prodaje samo ugovorenu količinu električne energije po određenoj tarifi, već korisniku nudi podsticaj da je troši u terminima povoljnijim za njegov nabavni portfelj. Model povezuje pametna brojila, analizu potrošnje, digitalnu komunikaciju i cenovne podsticaje.
Podaci iz Rumunije pokazuju da su neka domaćinstva spremna i sposobna da promene vreme potrošnje. Za širu komercijalnu primenu ostaje da se utvrdi može li se takvo ponašanje održati u većem obimu i mogu li uštede pri nabavci da finansiraju dovoljno privlačne podsticaje. U tom slučaju pomeranje potrošnje moglo bi da postane zasebna maloprodajna energetska usluga u Jugoistočnoj Evropi, zasnovana na vrednosti vremena potrošnje, a ne na dodatnim proizvodnim kapacitetima.
