U 42. nedelji prosečna cena električne energije u Srbiji dostigla je 247,89 €/MWh, dok je u Grčkoj iznosila 186,57 €/MWh. Razlika između najskupljeg i najjeftinijeg evropskog tržišta u Jugoistočnoj Evropi porasla je na 60,30 €/MWh, sa 51,66 €/MWh nedelju dana ranije. Podaci su ustupljeni od kompanije Virtu.Energy.
Tržišta električne energije širom Jugoistočne Evrope zabeležila su rast cena, ali različitim tempom, pa su se cenovne razlike među zemljama dodatno proširile. Mađarska je imala prosečnu cenu od 246,87 €/MWh, Rumunija 240,51 €/MWh, Bugarska 235,89 €/MWh, a Hrvatska 230,49 €/MWh.
Grčka je struju plaćala 53,94 €/MWh manje nego Rumunija i 60,30 €/MWh manje nego Mađarska. Sve veći raspon cena važniji je od samog rasta regionalnog proseka.
U povezanom tržištu, velike razlike u cenama ukazuju na to da raspoloživa proizvodnja ne može dovoljno slobodno da se prenosi kako bi se izjednačile cene u susednim zonama. Fizička zagušenja, raspoloživi prenosni kapaciteti, struktura proizvodnje i potražnja u pojedinačnim zemljama zato dobijaju sve veći komercijalni značaj.
Razlike u cenama menjaju prekogranične tokove
Grčka je bila najjasniji primer takvih kretanja: njena relativno niska cena poklopila se sa znatno većim izvozom električne energije. Srbija i Mađarska povećale su potrebe za neto uvozom, dok je neto izvozni položaj Bugarske, tradicionalno važnog izvoznika u regionu, gotovo nestao.
Takvi uslovi mogu doneti znatnu vrednost vlasnicima prekograničnih prenosnih prava i trgovcima koji mogu da usmere ponudu između tržišta sa nižim i višim cenama. Cenovni raspon od 50–60 €/MWh ne znači da bi neki prenosni projekat mogao stalno da ostvaruje tu razliku.
Ipak, ponavljani periodi velikih razlika povećavaju ekonomsku vrednost prenosnih kapaciteta, jer omogućavaju da proizvodnja sa nižim troškovima efikasnije stigne do tržišta sa ograničenim snabdevanjem. To dodatno jača investicionu opravdanost interkonekcija.
Skladištenje i obnovljivi izvori
Slična logika važi i za skladištenje. Baterija priključena na tržištu sa visokim cenama može da iskoristi unutardnevne oscilacije čak i ako ne učestvuje neposredno u prekograničnoj trgovini.
Veći projekti skladištenja mogu i da ublaže posledice zagušenja tako što premeštaju električnu energiju iz perioda manje potražnje u vršne sate. Za proizvođače iz obnovljivih izvora širenje regionalnih razlika u cenama donosi i mogućnosti i rizike.
Vetroelektrana ili solarna elektrana u zoni sa nižim cenama može da proizvodi konkurentnu struju, ali da na tržištu ostvari manje prihode nego uporediv projekat u zoni sa hronično višim cenama. S druge strane, investitori u zonama sa visokim cenama mogu da ostvare veće prihode, ali se suočavaju sa većim rizicima u pogledu balansiranja i priključenja na mrežu.
Visok cenovni klaster obuhvatio tri zemlje
Struktura cena u 42. nedelji ukazuje na složenije investiciono okruženje nego što bi to pokazao jedan regionalni prosek. Srbija, Mađarska i Rumunija činile su grupu tržišta sa visokim cenama, dok su Bugarska i Hrvatska bile nešto jeftinije, ali su cene i dalje bile visoke.
Grčka je bila jeftinije južno tržište, uz rast proizvodnje iz obnovljivih i termoenergetskih izvora. Italija, sa cenom od 225,21 €/MWh, nalazila se između te grupe i tržišta sa najvišim cenama, dok je Turska ostala izdvojena, sa 52,69 €/MWh.
Za elektroprivrede i industrijske kupce, veća fragmentacija povećava značaj geografske diversifikacije nabavke električne energije. Trgovcima postaju važniji satni tokovi, prekogranični kapaciteti i prognoziranje zagušenja.
Lokacija sve važnija za investitore
Za investitore, kretanja potvrđuju da lokacija postaje gotovo podjednako važna kao tehnologija proizvodnje. Buduće ulaganje u obnovljive izvore zavisiće ne samo od proizvodnje električne energije po niskim troškovima već i od mesta na kojem se ona priključuje na mrežu i raspoloživog prenosnog kapaciteta.
Važnu ulogu imaće i to da li skladištenje ili ugovorni aranžmani mogu da zaštite proizvođače od dugotrajno nižih lokalnih cena.
