Baterijski sistemi u Bugarskoj, čiji kapacitet premašuje 6 GW, postaju važni kupci viška solarne električne energije u jugoistočnoj Evropi. Energija proizvedena u satima oko podneva sve češće se skladišti i prodaje kasnije, umesto da u trenutku proizvodnje ima malu ili nikakvu vrednost. Bugarska predvodi taj trend, dok su u Srbiji zabeležene prve negativne cene.
Bugarska je najrazvijeniji primer u regionu, sa oko 7,2 GW instaliranog solarnog kapaciteta do oktobra. Fotonaponska proizvodnja dostigla je 1.165 GWh u avgustu 2026. godine, dok kapacitet baterijskih sistema u zemlji premašuje 6 GW i predstavlja veliki strukturni izvor potražnje u satima solarne proizvodnje.
Operatori skladišta mogu da kupuju električnu energiju sredinom dana, pri čemu se deo gubi zbog efikasnosti baterija, a preostala energija prodaje kasnije, kada je vrednija za elektroenergetski sistem. Tako postaju kupci uz industrijske potrošače i izvoznike. Skladištenjem premeštaju električnu energiju iz jednog dela dana u drugi.
Negativne cene i tržišna uloga skladišta
Na srpskom tržištu SEEPEX je od maja 2026. omogućio negativne cene, a prvi sat sa negativnom cenom na tržištu za dan unapred zabeležen je 10. maja. Negativne cene mogu operatorima skladišta da omoguće potencijalno negativnu nabavnu cenu viška električne energije. Ipak, takvi sati ne bi trebalo da se smatraju stalnom odlikom ekonomike projekata.
Očekuje se da će rast potražnje baterijskih sistema ograničiti najdublje padove cena u satima visoke solarne proizvodnje. Investitori u obnovljive izvore mogu da ostvare dodatnu vrednost i povezivanjem skladišta sa elektranom na istoj lokaciji. Tako zadržavaju maržu ostvarenu premeštanjem prodaje u drugo doba dana, umesto da najjeftinije sate prepuste eksternom operatoru skladišta.
