Kapacitet baterijskog skladištenja u Bugarskoj premašuje 6,2 GW, dok baterije trgovcima u jugoistočnoj Evropi omogućavaju da u odlukama uzmu u obzir i vreme prodaje, a ne samo mesto isporuke i stanje napunjenosti.
Rumunija je 1. oktobra imala 1,162 GW skladišnih kapaciteta. U Grčkoj je u oktobru puštena u rad baterija snage 330 MW i kapaciteta 790 MWh u Tesaliji, kao i zaseban baterijski projekat HELLENiQ snage 100 MW i kapaciteta 200 MWh.
Skladištenje uvodi vreme u trgovinu električnom energijom
Trgovina električnom energijom tradicionalno se usredsređivala na proizvodnju, potrošnju i prekogranični prenos. Skladištenje uvodi vreme kao četvrtu dimenziju: trgovci mogu da prodaju električnu energiju u drugom trenutku od onog u kojem je proizvedena ili uvezena, čime dobijaju dodatnu opciju u svom portfelju.
Baterijski sistemi mogu da preuzimaju i isporučuju energiju u količinama uporedivim s tokovima na velikim interkonekcijama. Trgovci sve češće odlučuju da li će električnu energiju odmah preneti ili je sačuvati za kasniju prodaju, umesto da razmatraju samo gde je najjeftinija. Skladištenje može da sačuva energiju tokom zagušenja, smanji odstupanja ili omogući da portfelj sačeka povoljniju cenu unutar dana.
Ta fleksibilnost može skladištenju dati ekonomsku vrednost uporedivu s vremenskim prenosnim kapacitetom. Najveći efekat očekuje se na tržištima s visokim udelom solarne energije i ograničenom večernjom ponudom, gde baterije mogu da sačuvaju deo jeftinije podnevne solarne proizvodnje i isporuče ga kasnije.
Premeštanje isporuke iz podnevnih sati u kasniji deo dana može da promeni cenovne signale u susednim zemljama i umanji vrednost nekih tradicionalnih prekograničnih strategija. Vodeće trgovačke platforme u jugoistočnoj Evropi moraće istovremeno da optimizuju lokaciju, vreme i stanje napunjenosti.
