Baterijska skladišta uvode vremensku arbitražu u trgovinu električnom energijom u jugoistočnoj Evropi, omogućavajući pomeranje energije između sati unutar jednog tržišta. Analiza regionalne trgovine navodi da bi taj razvoj mogao da promeni kada i gde se struja prodaje, kao i prilike za energetske kompanije.
Poređenje cena za 42. nedelju pokazalo je prosečnu cenu od 247,89 €/MWh u Srbiji, 246,87 €/MWh u Mađarskoj i 240,51 €/MWh u Rumuniji. Grčka je imala prosek od 186,57 €/MWh, pa je razlika u cenama u regionu dostigla 60,30 €/MWh.
Trgovci su se tradicionalno oslanjali na geografsku arbitražu: kupovinu električne energije u jeftinijoj zoni, obezbeđivanje prenosnog kapaciteta i prodaju u skupljoj zoni. Priliku koju je otvorila razlika u cenama u 42. nedelji bilo je moguće iskoristiti u zavisnosti od prekograničnog kapaciteta, zagušenja i rasporeda trgovaca. Prenosni kapacitet može postati skuplji upravo kada su razlike u cenama najveće.
Baterije otvaraju mogućnost trgovanja kroz vreme bez prelaska granice. One mogu da kupe struju tokom sati viška solarne proizvodnje i prodaju je tokom večernjeg rasta potrošnje, bez prava na prekogranični prenos. Na tržištima sa čestim zagušenjima takva satna trgovina može biti jednostavnija od oslanjanja na prenosni kapacitet.
Prema najnovijim procenama navedenim u analizi, snaga baterija u Bugarskoj premašuje 6,2 GW. Skladišta mogu da preuzmu domaću solarnu proizvodnju i oslobode je kasnije, smanjujući potrebu za izvozom po niskim podnevnim cenama i povećavajući mogućnost izvoza u periodima nestašice.
Promene u korišćenju baterija u Bugarskoj mogu da utiču na cenovne odnose sa Rumunijom, Srbijom i Grčkom, i bez novih interkonektora. Za trgovce, skladištenje može biti i imovina i portfolio opcionalnosti, sa vrednošću koja prevazilazi maržu ostvarenu trgovanjem baterijom. Može da pomogne u smanjenju odstupanja, odlaganju prodaje i podršci pozicijama prilagođenim satnom profilu.
Trgovci takođe mogu da biraju između lokalne arbitraže kroz vreme i regionalnog izvoza. Kako se skladištenje bude širilo u jugoistočnoj Evropi, prosečne cene po državama postaće manje korisne kao samostalna osnova za odluke. Vreme postaje nova dimenzija trgovine koja može da zameni deo prekograničnih prilika.
