Baterijsko skladištenje dodaje vremensku dimenziju trgovini električnom energijom u jugoistočnoj Evropi, pa trgovci moraju da optimizuju gde i kada prodaju struju, uzimajući u obzir i stanje napunjenosti baterija. Kapaciteti u Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj pokazuju da skladištenje postaje deo regionalnih odluka o trgovanju.
Bugarska ima više od 6,2 GW skladišne snage baterija, dok je Rumunija 1. oktobra imala 1.162 GW skladišta. Grčka je u oktobru pustila u rad bateriju snage 330 MW i kapaciteta 790 MWh u Tesaliji. U istom mesecu pušten je u rad i projekat baterije HELLENiQ snage 100 MW i kapaciteta 200 MWh.
Trgovina električnom energijom u regionu tradicionalno se analizirala kroz proizvodnju, potrošnju i prekogranični prenos. Skladištenje tom okviru dodaje vreme: omogućava trgovcima da prodaju struju u drugom trenutku od onog kada je proizvedena ili uvezena, čime dobijaju dodatnu mogućnost u upravljanju portfeljem.
Baterijski sistemi mogu da apsorbuju i isporuče energiju u količinama uporedivim sa tokovima na velikim interkonektorima. Zato se odluka sve više svodi na to da li struju preneti odmah ili je sačuvati za kasniju prodaju, umesto da se razmatra samo gde je električna energija najjeftinija. Baterije mogu da zadrže energiju tokom perioda zagušenja, smanje odstupanje portfelja ili omoguće čekanje povoljnije unutardnevne cene.
Skladištenje tako može da ima ekonomsku ulogu vremenskog prenosnog kapaciteta. Njegov uticaj očekuje se da bude najizraženiji na tržištima sa velikim udelom solarne energije i ograničenom večernjom ponudom. Baterije mogu da sačuvaju deo solarne električne energije iz sredine dana, kada ona ima nisku tržišnu vrednost, i omoguće njen kasniji izvoz.
Pomeranje izvoza sa sredine dana na kasniji period može da promeni cenovne signale u susednim zemljama i da smanji vrednost pojedinih tradicionalnih prekograničnih strategija. Regionalne platforme za trgovinu moraće istovremeno da optimizuju lokaciju, vreme prodaje i stanje napunjenosti baterija.
