Vrednost skladištenja električne energije u Jugoistočnoj Evropi zavisi od poslovnog modela i neto prihoda, a ne samo od prosečne cene struje ili ukupnog kapaciteta baterija. Zbog toga različita tržišta mogu biti privlačna trgovcima, bankama i vlasnicima energetskih portfolija.
Baterije zarađuju na razlikama u cenama između sati i pružanju sistemskih usluga, pa prosečna cena na tržištu za dan unapred ne pokazuje koliko može da donese upotrebljivi MWh. Poređenje treba da obuhvati volatilnost, konkurenciju, mrežne naknade, druge troškove, degradaciju i pristup balansiranju. Ključna mera je prihod po upotrebljivom MWh nakon tih izdataka.
Kapaciteti pokazuju različite razmere tržišta. Mađarska je na dan 1. oktobra imala 1.053,4 MW baterijskog kapaciteta na nivou mreže, dok je Rumunija imala 1.162 MW i 2.312 MWh skladišnog kapaciteta.
Bugarska je, prema najnovijim procenama, dostigla više od 6,2 GW i 19 GWh. Velika flota omogućava poslovanje u većem obimu, ali istovremeno pojačava konkurenciju za zaradu na arbitraži.
Prednosti se razlikuju po investitoru
Rumunija kombinuje brzo rastući skladišni kapacitet sa prilikama za tržišno poslovanje i pružanje balansnih usluga. Za banke može biti važan i postojeći presedan finansiranja bez prava regresa.
Razvoj baterija u Mađarskoj podržavaju reforma tržišta i velika solarna baza. Bugarska, sa velikim skladišnim kapacitetom i razvijenim iskustvom u dispečingu, može odgovarati vlasnicima portfolija koji skladištenje povezuju sa velikim solarnim projektima.
Operativna flota u Srbiji manja je nego u drugim ovde razmatranim državama, ali oskudnija fleksibilnost može doprineti snažnijoj volatilnosti i širim maržama u periodima nestašice. Samostalni projekti skladištenja u Srbiji, međutim, nose veću regulatornu i finansijsku neizvesnost.
Tržišni poredak zato može da se menja u zavisnosti od poslovnog modela: trgovac koji posluje isključivo na tržištu može izabrati manje zasićeno tržište, dok vlasniku portfolija mogu više odgovarati bugarska solarna imovina i iskustvo u dispečingu. Investitori bi trebalo da modeluju istu konfiguraciju baterije uz identične tehničke pretpostavke, a zatim uporede prihod nakon troškova pristupa, konkurencije i degradacije, umesto da odluku zasnivaju na prosečnoj spot ceni ili instalisanom kapacitetu.
