Baterijsko skladištenje moglo bi da smanji izloženost Srbije najskupljim satima, kada je cena na SEEPEX-u 15. oktobra u 20. satu iznosila oko 368,6 €/MWh. To bi moglo da ograniči potrebu za kupovinom struje u tim periodima i poveća fleksibilnost trgovaca, ali ne bi uklonilo energetski deficit ni zavisnost od uvoza.
Prognoza elektroenergetskog bilansa za Srbiju tog dana predviđala je potrošnju od 3.975 MW i proizvodnju od 2.948 MW. Planirani neto uvoz iznosio je oko 1.027 MW. Bilans Srbije često je najtesniji upravo kada su regionalne cene najviše.
Baterije napunjene ranije tokom dana mogle bi da prebace električnu energiju iz sati manje vrednosti u najskuplje sate. Time bi se smanjila količina koju Srbija mora da kupi kada je deficit najveći, ali bi dnevni manjak energije ostao. Skladišta ne mogu da zamene energiju iz uglja i hidroelektrana niti dugotrajan uvoz.
Takvi kapaciteti mogli bi da smanje izloženost premijama koje prate regionalnu nestašicu. Trgovcima bi omogućili i veću fleksibilnost u prekograničnom raspoređivanju, jer bi energiju mogli da prenesu kroz vreme umesto da je nabavljaju tačno kada potražnja dostigne vrhunac. Baterije bi mogle da obezbede brzi kapacitet za balansne događaje za koje bi inače bio potreban skuplji odgovor termoelektrana ili uvoz.
Vrednost skladišta zavisila bi od lokacije i trajanja isporuke. Baterija iza ograničenog mrežnog čvora mogla bi da umanji potrebu za lokalnim ojačanjem mreže, dok bi jedinica priključena na prenosnu mrežu mogla šire da učestvuje na tržištima energije i balansiranja. Četvoročasovno skladištenje moglo bi da doprinese pokrivanju dužeg večernjeg manjka od kratkotrajnog sistema namenjenog prvenstveno regulaciji frekvencije.
Srbija bi i dalje bila povezana sa regionalnim formiranjem cena i ostala neto uvoznik. Skladištenje bi, međutim, moglo da smanji izloženost najskupljim satima i da omogući aktivniji odgovor na regionalne cene. Strateški pomak bio bi sa kupovine fleksibilnosti od suseda tokom tesnih sati ka posedovanju dela te fleksibilnosti u zemlji.
