Kapacitet baterijskog skladištenja u jugoistočnoj Evropi dostigao je gigavatnu skalu u više zemalja, a test za finansiranje sve više zavisi od otpornosti prihoda. Najnovije procene za 2026. pokazuju da Bugarska ima više od 6,2 GW snage i 19 GWh kapaciteta baterijskog skladištenja. To pomera pažnju investitora sa najavljenih kapaciteta na pitanje da li projekti mogu da servisiraju dug i kada se tržišni uslovi promene.
Rumunija je 1. oktobra 2026. imala 1.162 MW i 2.312 MWh skladišnih kapaciteta u radu. Istog datuma, mađarski kapacitet skladištenja na nivou mreže iznosio je 1.053,4 MW. Bugarska je izgradila baterijsku flotu merenu gigavatima, dok Rumunija pokazuje da samostalne baterije mogu da privuku projektno finansiranje. Severna Makedonija napreduje sa državnim sistemom, a Srbija i Zapadni Balkan još pretvaraju prava na priključenje i političke inicijative u operativnu imovinu.
Rast tržišta prelazi iz pilot-faze u proveru finansiranja, dok se kapaciteti šire brže od prihoda koje kreditori mogu pouzdano da procene. Ključno pitanje nije samo da li baterija može da ostvari prihod u volatilnoj godini, već da li može da otplaćuje dug tokom roka od 10 ili 15 godina ako se smanje rasponi cena i cene pomoćnih usluga.
Finansiranje projekata u regionu
U Rumuniji je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila paket finansiranja do 44 miliona eura za projekat skladištenja Scornicesti, kapaciteta 127 MW / 254 MWh. Finansiranje je bez regresa i podržano je programom InvestEU.
U Bugarskoj se projekat Tenevo finansira paketom od 60 miliona eura koji obezbeđuju EBRD i Raiffeisen. Severna Makedonija razvija državni sistem planirane snage 100 MW i kapaciteta 400 MWh, uz finansiranje uz državnu garanciju i koncesione uslove.
Skladišta ovog obima mogu da utiču na regionalnu rezidualnu potražnju, večernje promene opterećenja i potrebe za balansiranjem tokom više sati. Kako sve više baterija ulazi na tržište, mogu da podignu najniže dnevne cene i smanje večernje vrhove, što bi moglo da oslabi raspone cena koji su privukli ranije projekte.
Prihodi moraju izdržati pritisak
Trgovina na tržištima za dan unapred i unutardnevnom tržištu može ostati važan izvor prihoda, ali se za finansiranje sve više traži kombinacija više izvora novčanog toka. Balansne usluge, vrednost smanjenja zagušenja, obezbeđivanje stabilnije proizvodnje iz obnovljivih izvora, ugovori sa optimizatorima, plaćanja za kapacitet gde postoje i fleksibilnost industrijskih potrošača mogu da dopune prihode od trgovine.
Bankabilnost zato zavisi od otpornosti skupa prihoda, a ne samo od instalirane snage ili raspona cena vidljivih u 2026. godini. Siguran pristup mreži, realne pretpostavke o degradaciji baterija, više kanala prihoda i novčani tokovi testirani na nepovoljnije uslove postaju važni za procenu kreditora.
Kako se skladištenje širi, cenovni rasponi i prihodi od pomoćnih usluga mogu da se smanje. Projekti sa pravima na priključenje, ali bez prihoda otpornih na takav pritisak, nisu isto što i operativna imovina koja može da izdrži niže cene i servisira dug.
