Mađarska je do oktobra premašila 1 GW skladišnog kapaciteta priključenog na mrežu, u trenutku kada rast baterijskih kapaciteta u Jugoistočnoj Evropi i kompresija energetskih spreadova otežavaju finansiranje projekata oslonjenih samo na arbitražu na tržištu za dan unapred. Prihodi od balansiranja mogu doprineti sposobnosti projekta da servisira dug, ali njihova održivost zavisi od toga koliko brzo se tržište zasićuje.
Rumunija je do 1. oktobra imala 1.162 MW skladišta. U Mađarskoj je kapacitet porastao sa 197 MW u januaru na više od 700 MW i 1.400 MWh do 18. avgusta, pre nego što je kapacitet skladištenja priključenog na mrežu prešao 1 GW do oktobra. Ti podaci ukazuju na privlačnost prihoda od brzog odziva, ali i na mogućnost da potražnja za pomoćnim uslugama ne raste istim tempom kao instalirani kapacitet baterija.
Usluge balansiranja i druge pomoćne usluge mogu razlikovati projekte koji mogu da podrže zaduživanje od trgovačkih projekata koji se pretežno finansiraju vlasničkim kapitalom. Ipak, tržišta pomoćnih usluga mogu se zasititi brže od trgovine na tržištu za dan unapred, a cene po kojima se ponude prihvataju mogu naglo da padnu kada se poveća broj baterija koje se nadmeću.
Mogućnost da baterija tehnički pruža frekventne ili balansne usluge ne znači da može dugoročno da ostvari projektovani prihod. Lenderi zato treba da razdvoje prihod koji projekat može tehnički da ostvari od onog koji može održivo da pribavi. Obaveze raspoloživosti, vreme odziva, upravljanje stanjem napunjenosti i penali mogu dodatno da smanje kapacitet dostupan za energetsku arbitražu.
Severna Makedonija planira bateriju snage 100 MW i kapaciteta 400 MWh u Bitoli, u kojoj je sposobnost balansiranja deo cilja projekta, a ne samo mogući dodatni trgovački prihod. Projekat je procenjen na 98 miliona eura i oblikuje se uz suverenu garanciju i koncesionalno finansiranje.
Vrednost projekta u Bitoli obuhvata pouzdanost sistema, smanjenje ograničenja proizvodnje i sistemske usluge, kao i prihod od trgovine. Takva procena uzima u obzir ulogu projekta u elektroenergetskom sistemu pored tržišnih prihoda.
Finansijski održiv model baterijskog projekta u regionu treba da kombinuje arbitražu, balansiranje i prihode slične prihodima od kapaciteta, uz zasebne umanjenja za rizik svakog izvora. Te prihode ne treba testirati stres-scenarijima uz istu pretpostavku o njihovoj međusobnoj povezanosti. Najotporniji projekti moraće da pokažu da mogu da servisiraju dug i kada se jedan od izvora prihoda zasiti.
