Grčka razvija elektroenergetske veze i LNG infrastrukturu kako bi ojačala ulogu energetskog čvorišta između istočnog Mediterana, jugoistočne Evrope i širih evropskih tržišta. Preliminarna studija izvodljivosti procenjuje da bi izgradnja elektroenergetske veze Grčke i Nemačke koštala do 15 milijardi eura.
Predložena veza omogućila bi izvoz grimske solarne električne energije ka severu, kao i uvoz vetroenergije iz severne Evrope kada je domaća proizvodnja niska. Grčka nastoji da bude dvosmerna energetska kapija, izvozeći obnovljivu struju kada je ima u izobilju, a uvozeći ili trgujući gasom i električnom energijom kada u regionu poraste oskudica.
Elektroenergetske veze sa Albanijom i Turskom promovišu se sa rokom do 2031. godine, dok je druga interkonekcija Grčke i Italije planirana za 2033. godinu. Zasebna studija procenjuje da bi veza Grčke i Kipra donela potrošačima godišnju korist od 123–138 miliona eura, uglavnom na Kipru, smanjila ograničavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora i okončala električnu izolaciju ostrva.
U gasnom sektoru, Metlen i Shell potpisali su ugovor o snabdevanju LNG-om koji počinje 2027. i traje pet godina. Shell će isporučivati šest LNG pošiljki godišnje, odnosno oko 600 miliona kubnih metara gasa, a Metlen može da ih plasira u Grčkoj ili na drugim evropskim tržištima.
Te količine mogu da se prodaju i preko Vertikalnog gasnog koridora, rute ka jugoistočnoj i centralnoj Evropi. Ugovor tako povezuje LNG snabdevanje sa mogućnošću plasmana gasa na više tržišta.
Na Kipru, razvoj gasnog projekta Cronos prelazi u fazu realizacije. Vrednost projekta procenjena je na oko 2,2 milijarde dolara, a Petrojet je dobio posao koji uključuje izgradnju cevovoda dužine 57 km do egipatske infrastrukture za preradu i utečnjavanje gasa.
Elektroenergetski i gasni projekti učvršćuju ulogu istočnog Mediterana kao čvorišta za tokove energije ka jugoistočnoj Evropi. Poslovna vrednost kablova, LNG terminala i trgovačkih portfelja zavisi od povezivanja regionalnih tržišta i razlika u cenama koje opravdavaju prekogranične tokove.
Širenje infrastrukture suočava se sa neizvesnošću da li može da prati promenljivu potražnju i troškove finansiranja. Model grčke energetske kapije zato zavisi od korišćenja veza između tržišta, uz izvoz obnovljive električne energije i trgovinu gasom i strujom u skladu sa regionalnim potrebama.
