Grčka je u nedelji do 1. novembra povećala priliv LNG-a za 35,9% na 272,88 GWh u odnosu na nedelju 43, pokazuju prijavljeni podaci. Rast na ulaznim tačkama u Grčkoj, Hrvatskoj i Italiji odvijao se uz i dalje povišene referentne cene gasa.
Hrvatska je zabeležila priliv od 397,16 GWh, što je 22,7% više nego u prethodnoj nedelji. Italija je primila 3.050,49 GWh, uz rast od 3,83%, pa je imala najveći obim, dok su relativna povećanja u Grčkoj i Hrvatskoj bila izraženija.
Veći prilivi ukazuju na više LNG-a na važnim ulaznim tačkama za južnu i jugoistočnu Evropu, ali ne potvrđuju da su porasle isporuke bilo kom konkretnom kupcu na Zapadnom Balkanu. Konačno odredište gasa zavisi od rasporeda regasifikacije, rezervacija za gasovode, kapaciteta interkonekcija, pravila o kvalitetu gasa i ugovornih nominacija.
Dodatni LNG koji ulazi u Grčku ili Hrvatsku može proširiti mogućnosti snabdevanja, ali sam po sebi ne pokazuje da se gas može fizički isporučiti po konkurentnoj ceni Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini ili drugim kopnenim tržištima.
Za vlade i industrijske kupce gasa, investiciono pitanje je kako se uvozni kapaciteti, pristup nizvodnoj mreži i čvrsta transportna prava pretvaraju u trošak isporuke i sigurnost snabdevanja.
