Cene električne energije u Jugoistočnoj Evropi mogle bi da oslabe tokom Q4 2026. i Q1 2027. ako se nuklearni kapaciteti vrate u pogon, a hidrološki prilivi poboljšaju, navodi regionalna procena. Za Srbiju je predviđen raspon prosečnih cena baznog opterećenja na tržištu za dan unapred od 210 do 285 €/MWh u Q4 i 185 do 255 €/MWh u Q1.
Gasni troškovi i ograničeni kapaciteti prenosa mogli bi da održe premiju tokom perioda tesne ponude. Osnovni scenario polazi od relativno blage evropske zime, postepenog poboljšanja hidroloških prilika, planiranog povratka rumunskih i bugarskih nuklearnih kapaciteta i uglavnom normalnog rada elektrana Paks i Krško.
Procena za Mađarsku iznosi 225 do 295 €/MWh u Q4 i 195 do 265 €/MWh u Q1. Za Rumuniju se očekuje 215 do 290 €/MWh, odnosno 185 do 255 €/MWh, dok je za Bugarsku raspon 210 do 280 €/MWh u Q4 i 180 do 245 €/MWh u Q1. Rasponi su analitičke procene, a ne kotacije terminskih ugovora.
U Srbiji će, prema proceni, dostupnost termoelektrana i hidrološki prilivi određivati potrebu za uvozom. Crna Gora je u istom scenariju na 215 do 295 €/MWh za Q4 i 185 do 265 €/MWh za Q1, dok Severna Makedonija ima iste raspone zbog izloženosti uvozu i regionalnoj oskudici.
Za Hrvatsku i Sloveniju predviđene su prosečne cene od 205 do 275 €/MWh u Q4 i 175 do 245 €/MWh u Q1. Grčka je procenjena na 185 do 250 €/MWh, odnosno 160 do 230 €/MWh.
Vetar bi trebalo da doprinese većom sezonskom proizvodnjom, ali uz značajne dnevne oscilacije. Niža zimska proizvodnja solarnih elektrana mogla bi da poboljša ostvarene cene smanjenjem viška ponude tokom podneva, mada bi se pritisak mogao vratiti s rastom proizvodnje u februaru i martu. Baterije bi nastavile da zarađuju na razlikama u cenama i balansiranju, dok bi veća konkurencija pritiskala marže.
Rizici za ponudu i cene
Oporavak hidroproizvodnje zavisi od padavina i punjenja akumulacija, a raspoloživost nuklearnih elektrana ostaje važna za potrebe uvoza. Kada obnovljivi izvori ne pokriju potražnju, troškovi gasa i ugljenika održavaju visoku cenu marginalne termo-proizvodnje. Zagušenja na prenosnim vezama mogu sprečiti jeftiniju struju iz drugih delova Evrope da u potpunosti pokrije tražnju u Jugoistočnoj Evropi.
Hladna zima uz slab vetar, nizak nivo hidroresursa i odložene povratke reaktora mogla bi da izazove ponavljane dnevne proseke blizu 300 €/MWh u grupi Mađarska-Rumunija-Bugarska, kao i večernje cene iznad 400 €/MWh na Zapadnom Balkanu. Nasuprot tome, blaga, vlažna i vetrovita zima uz punu raspoloživost nuklearnih kapaciteta mogla bi duže da spusti prosečne cene ispod osnovnih raspona.
Među ključnim fizičkim pokazateljima su vodostaji Dunava, rasporedi ponovnog pokretanja reaktora, pouzdanost postrojenja EPS-a, stanje crnogorskih akumulacija i mađarski uvozni kapaciteti. Na ostvarene razlike u cenama uticaće i gas, emisione jedinice, rad baterija i troškovi izvoza električne energije sa Zapadnog Balkana u EU.
Za investitore raste vrednost pouzdane isporuke u satima oskudice, ali će mogućnost pojedinačnih postrojenja da iskoriste regionalnu premiju zavisiti od sigurnih priključaka, raznovrsnosti proizvodnje, trajanja skladištenja i pristupa tržištu. Procena se odnosi na uslove ocenjene 4. novembra 2026. i treba je menjati ako se ti uslovi promene.
