Večernje cene električne energije u više tržišta Jugoistočne Evrope dostizale su oko 330 €/MWh tokom nedelje do 1. novembra, prema satnim krivama IENE. Ponavljanje vrhova jača poslovni argument za fleksibilnu proizvodnju, upravljanje potrošnjom i skladištenje, ali dostupni podaci ne utvrđuju prinose projekata.
Krivama su obuhvaćeni Grčka, Italija, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Srbija i Hrvatska. Cene su uglavnom bile niže oko podneva, a rasle su kasnije tokom dana.
Srbija je imala jedan od najizraženijih večernjih vrhova i nedeljni prosek od 286,55 €/MWh. Takav obrazac može biti važan za baterije, reverzibilne hidroelektrane, fleksibilne termoelektrane i industrijske potrošače koji mogu da pomeraju potrošnju ili isporuku energije između sati.
Vrednost tih resursa zavisi od toga da li je razlika između jeftinijih sati za punjenje ili smanjenu potrošnju i sati vršne isporuke dovoljna. IENE-ovi podaci za nedelju pokazuju da je proizvodnja promenljivih obnovljivih izvora izvan Turske pala oko 1,1 odsto, proizvodnja hidroenergije opala približno 4,4 odsto, a proizvodnja iz termoelektrana porasla oko 6,5 odsto.
Ti pomaci u proizvodnji ukazuju na tržišne uslove u kojima fleksibilnost može imati vrednost, ali visoka satna cena sama po sebi ne pokazuje neto prihod od arbitraže. U obračun ulaze gubici, transakcioni troškovi, ograničenja raspoloživosti i pravila ponude.
Pre nego što ovaj period uzmu kao dokaz bankabilnih prihoda od skladištenja, investitori treba da provere dužu istoriju satnih cena, cene na balansnom tržištu, podatke o zagušenjima i ograničenja rada imovine.
