Bugarska je dostigla više od 6,2 GW baterijske snage i 19 GWh kapaciteta za skladištenje, čime je njena flota dovoljno velika da menja regionalnu krivu cena električne energije za dan unapred. Prema najnovijoj proceni, obim skladištenja uporediv je sa vršnom potrošnjom zemlje i omogućava baterijama da utiču na sate u kojima je struja najjeftinija i najskuplja.
U oktobru 2026. Bugarska je imala oko 7,2 GW instalirane solarne snage. Od januara do početka oktobra baterije su isporučile oko 1.720 GWh električne energije u mrežu, dok je neto izvoz struje u približno istom periodu porastao na oko 3,5 TWh.
Baterije kupuju struju kada solarna proizvodnja obara cene, a prodaju je kada proizvodnja iz obnovljivih izvora opadne. Punjenje u jeftinim satima podržava potražnju, dok pražnjenje tokom skupih večernjih sati ublažava cenovne skokove i izravnava krivu cena.
Skladištenje tako više nije samo način da se preuzme višak solarne proizvodnje u podne. Baterije pomažu Bugarskoj da snabdeva regionalna tržišta u satima oskudice, smanjuju rizik manjka energije za izvoz i ublažavaju amplitude regionalnih skokova cena. Istovremeno, veća flota postepeno smanjuje bruto arbitražnu maržu dostupnu svakom narednom projektu.
Finansiranje i konkurencija među projektima
Projekat baterije u Tenevu ima snagu 246 MW i kapacitet 512,5 MWh. Finansira se paketom od 60 miliona eura Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Raiffeisen Bank International. Maritsa East 3 domaćin je baterijskog sistema snage 202 MW i kapaciteta 500 MWh.
U Tvarditsi je planiran novi petočasovni projekat sa kapacitetom skladištenja od 300 MWh. To je prva od tri planirane lokacije, čiji će kombinovani kapacitet premašiti 2,3 GWh. Investicioni program za te tri lokacije premašuje 350 miliona eura.
Bugarski sektor skladištenja prelazi iz faze izgradnje podržane subvencijama u period pojačane provere komercijalnog učinka projekata od strane kreditora. Prvi talas baterija prihodovao je od volatilnosti cena, ali će se naredni projekti suočiti sa većom flotom koja već ublažava tu volatilnost. Trgovci, developeri i kreditori zato treba da modeluju Bugarsku kao aktivno regionalno čvorište fleksibilnosti, a ne samo kao tržište sa viškovima solarne energije.
