Sekretarijat Energetske zajednice pozvao je na bližu koordinaciju integracije tržišta električne energije Zapadnog Balkana i primene Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), upozorivši na skupu u okviru Berlinskog procesa u Crnoj Gori 22. oktobra 2026. da neusaglašena pravila mogu da obeshrabre ulaganja u obnovljive izvore i stvore nove komercijalne podele između tržišta EU i zemalja van Unije.
EU planira da poveže tržišta električne energije regiona pre nego što države Zapadnog Balkana postanu punopravne članice. Zemlje postepeno usvajaju pravila EU kroz okvir Energetske zajednice, a proces obuhvata spajanje tržišta, transparentnost trgovanja, raspodelu prenosnih kapaciteta, balansiranje i regulatorno usklađivanje.
Bolja integracija mogla bi da doprinese približavanju cena električne energije i efikasnijem korišćenju regionalne proizvodnje i kapaciteta za prekogranični prenos. Ipak, integracija i usklađenost sa CBAM-om podrazumevaju različite pravne obaveze: povezivanje tržišta samo po sebi ne ukida obaveze za električnu energiju uvezenu u EU.
Uslovi za izuzeće i troškovi prekogranične trgovine
Član 2(7) Uredbe o CBAM-u predviđa uslovno izuzeće za uvoz električne energije. Među uslovima su spajanje tržišta, regulatorno usklađivanje, obaveze u oblasti klimatske politike i procena Evropske komisije, dok samo spajanje tržišta ne daje automatsko izuzeće.
Tokom prelaznog perioda, berze električne energije Zapadnog Balkana mogu se više uskladiti sa evropskim praksama trgovanja, dok izvoz električne energije iz regiona i dalje podleže obavezama povezanim sa emisijama ugljenika. Tako tržišta mogu biti operativno povezanija, a da se troškovi i zahtevi za izvoz ne uklone.
Prenosni koridori povezuju sisteme Zapadnog Balkana sa Mađarskom, Hrvatskom, Rumunijom, Bugarskom i Italijom. Oni podržavaju snabdevanje, komercijalnu trgovinu i regionalnu sigurnost snabdevanja, ali dodatni troškovi na granicama mogu da promene njihovo korišćenje čak i kada bi razlike u veleprodajnim cenama inače podsticale trgovinu.
Uticaj bi mogao biti naročito važan u periodima snažne proizvodnje iz obnovljivih izvora, kada bi jeftinija električna energija sa Zapadnog Balkana mogla da zadovolji potražnju u susednim članicama EU. Ishod će uticati na komercijalnu vrednost interkonektora, obnovljive proizvodnje i prekograničnih ugovora o kupovini električne energije.
Za Srbiju i Crnu Goru, pravila mogu oblikovati izvozne strategije, finansiranje projekata iz obnovljivih izvora i učešće na evropskim tržištima do kraja decenije. Vlade regiona istovremeno moraju da unaprede integraciju i razviju sisteme za određivanje cene ugljenika, praćenje emisija i njihovu verifikaciju kako bi obezbedile trajan pristup tržištima EU.
Izmene CBAM-a još nisu usvojene
Evropska komisija predložila je izmene CBAM-a koje obuhvataju obračun emisija i veću fleksibilnost u dokazivanju stvarnih emisija. Savet EU usvojio je pregovaračku poziciju u junu 2026, a Evropski parlament glasao je o amandmanima u septembru.
Početkom novembra 2026. zakonodavni postupak još nije doveo do konačno usvojenog novog okvira. Relevantni propisi i predlozi su Uredba (EU) 2023/956, član 2(7), predlog Evropske komisije COM(2025)989 i procedura Evropskog parlamenta 2025/0419(COD).
Dugoročni cilj je da se integracija tržišta i dekarbonizacija međusobno podržavaju, umesto da šalju suprotne signale investitorima. Za ulagače ostaje otvoreno pitanje da li će električna energija sa Zapadnog Balkana moći da pristupi cenama EU pod komercijalno ravnopravnim uslovima pre nego što regulatorna neizvesnost oslabi podsticaje za ulaganja.
