CBAM uvodi rizik za prihode i finansiranje projekata obnovljive energije u Srbiji, Crnoj Gori i širem Zapadnom Balkanu, jer pristup tržištima Evropske unije i cene izvoza mogu da zavise od dokaza o stvarnim emisijama. Procena Sekretarijata Energetske zajednice za drugi kvartal 2026. zabeležila je teškoće u verifikaciji, ispunjavanju uslova za ugovore o kupovini električne energije i pristupu povoljnim cenama na tržištu EU.
Prekogranična prodaja struje dugo je podržavala komercijalne prihode i dugoročne ugovore o kupovini energije u regionu. Više veleprodajne cene u susednim evropskim tržištima mogu proizvođačima doneti prihod iznad domaće prodaje, ali CBAM menja uslove pod kojima se takav izvoz može ostvariti.
Elektrana može biti priključena na mrežu, operativna i sposobna da isporučuje struju, a da ipak ne može da dokaže da proizvodnja ispunjava metodologiju EU za tretman prema stvarnim emisijama. Ako zahtevani dokazi nisu dostupni, podrazumevani tretman emisija može bitno da promeni ekonomiku uvoza te električne energije u EU.
Dokazi o emisijama utiču na prihode
Procena finansiranja projekata može da uporedi tri scenarija prihoda: domaću prodaju električne energije, prekograničnu prodaju uz podrazumevani tretman emisija i izvoz koji ispunjava uslove za tretman prema stvarnim emisijama. Sekretarijat je naveo da usklađenost sa pravilima o ugljeniku može da utiče na mogućnost finansiranja projekta i kada tehnologija proizvodnje ima veoma niske direktne emisije.
Domaća prodaja električne energije ne stvara obaveze CBAM povezane sa izvozom. Prekogranična prodaja uz podrazumevani tretman nosi izloženost troškovima koja može da utiče na ostvarivu izvoznu cenu, dok struktura izvoza koja ispunjava uslove za tretman prema stvarnim emisijama može da sačuva povoljniji komercijalni odnos sa kupcima iz EU.
Razlike između scenarija mogu da promene pretpostavke o ceni električne energije, operativni novčani tok, sposobnost servisiranja duga i vrednovanje projekta. Izloženost se odnosi i na operativne projekte i imovinu u razvoju, pa se ne ograničava na buduće elektrane.
Dugoročni izvozni ugovor o kupovini električne energije može da obezbedi relativno predvidivu cenu, ali raspodela CBAM troškova između proizvođača, trgovca i uvoznika iz EU utiče na iznos prihoda koji na kraju stiže projektnoj kompaniji. Ugovor, prema tome, određuje i ko snosi troškove koji mogu umanjiti prihode projekta.
Banke i investicioni fondovi treba da procene da li je planirana izvozna ruta komercijalno izvodljiva, da li se nominovana električna energija može povezati sa prihvatljivim proizvodnim sredstvima i mogu li ugovorne strane da obezbede potrebne regulatorne dokaze. Za procenu su važni i dostupnost akreditovanih usluga verifikacije, kao i tehnička sposobnost mernih sistema i sistema za raspoređivanje proizvodnje.
Ugovori i prekogranične veze
Izvozno orijentisani ugovori o kupovini električne energije sve više zahtevaju jasne odredbe o dokazima o emisijama, odgovornostima za verifikaciju, promenama propisa CBAM, prenosnim kapacitetima i energiji za balansiranje. Ugovori treba da odrede i odgovornost ako potrebni dokazi ne mogu da se dostave.
Nejasna raspodela tih obaveza može da dovede do sporova između proizvođača, trgovaca električnom energijom i uvoznika iz EU i nakon komercijalne isporuke. Rizik tako obuhvata odnose sve tri strane, a ne samo cenu dogovorenu za struju.
Pristup evropskim veleprodajnim cenama važan je za projekte koji koriste regionalne prekogranične veze. Za Crnu Goru je relevantna veza sa Italijom, dok su za Srbiju važne interkonekcije sa Mađarskom, Rumunijom i Hrvatskom; samo postojanje veza ne dokazuje ispunjavanje uslova za tretman prema stvarnim emisijama.
Developeri koji obrađuju zahteve CBAM tokom pripreme projekta mogu biti bolje pozicionirani u pregovorima o izvoznim ugovorima i pri dokazivanju otpornosti prihoda pred zajmodavcima. Projekti zasnovani na neproverenoj pretpostavci o neograničenom pristupu tržištu EU mogu se suočiti sa većim rizikom finansiranja ili opreznijim procenama prihoda kreditora.
Standard za investicije sve više podrazumeva prodajnu strukturu, dokumentacione kontrole i ugovornu raspodelu rizika koja može da podrži planirane tržišne prihode, a ne samo proizvodnju električne energije po konkurentnom trošku. Spremnost za CBAM postaje deo procene mogućnosti finansiranja projekta, a ne pitanje koje može da se odloži do početka izvoza.
Metodologija Evropske komisije za CBAM u sektoru električne energije, određivanje cena sertifikata i pravila za dokazivanje stvarnih emisija navedeni su kao istraživačke osnove za ovu procenu. Primenljivi zahtevi za dokaze i metodologija zato ostaju važni za utvrđivanje tretmana prihoda od izvoza.
