Reforme evropske elektroenergetske mreže mogle bi da stvore novi izvor prihoda za opremu koja pruža usluge stabilnosti, dok operatori sistema i investitori nastoje da odgovore na tehnička ograničenja mreža sa sve većim udelom izvora priključenih preko invertora. Potencijalna vrednost takve opreme prevazilazi prodaju električne energije i pružanje uobičajenih usluga balansiranja. Usluge podrške naponu, sintetičke inercije i reaktivne snage mogle bi da dobiju dodatnu komercijalnu vrednost kako regulatorna tela uvode detaljnije tehničke zahteve, a operatori razvijaju odgovarajuće modele nabavke.
O ovoj prilici govorilo se na energetskoj konferenciji u Atini 22. oktobra, gde je Miguel Ochoa, direktor za evropsku mrežu u kompaniji SIGENERGY, upozorio da regulatorna neizvesnost usporava uvođenje tehnologija namenjenih podršci stabilnosti elektroenergetskog sistema. Kao jedan od glavnih izazova izdvojio je regulaciju napona, a kao moguće rešenje naveo je grid-forming tehnologiju. Njegov nastup usledio je dok Evropska unija priprema izmene mrežnog kodeksa za zahteve za generatore, poznatog kao RfG 2.0, kojim će se ažurirati tehnički standardi za savremene sisteme proizvodnje i skladištenja električne energije.
Za investitore, projektante i inženjerske kompanije u jugoistočnoj Evropi, promene bi mogle da utiču na nabavku opreme, uslove za priključenje na mrežu i razvoj novih ugovornih prihoda. Oprema koja može da obezbedi podršku naponu, reaktivnu snagu i druge usluge stabilnosti mogla bi da bude vrednovana i zbog svojih tehničkih funkcija, a ne samo zbog proizvedene električne energije. Koliki će biti njen komercijalni značaj zavisiće i od toga da li će operatori uspostaviti mehanizme nabavke tih usluga.
Elektroenergetskom sistemu potrebne su i usluge izvan isporuke energije
Prihodi na konvencionalnim tržištima električne energije uglavnom su povezani sa isporučenom energijom, raspoloživim kapacitetom i uslugama regulacije frekvencije. Međutim, za stabilan rad mreže potrebne su i tehničke karakteristike koje se ne mogu meriti samo količinom prodate električne energije. Stabilnost napona delom zavisi od sposobnosti priključene opreme da apsorbuje ili ubrizgava reaktivnu snagu. Stabilnost frekvencije zahteva brz odziv sistema kada dođe do neravnoteže između proizvodnje i potrošnje.
Inercija i druge karakteristike brzog odziva pomažu da se ograniči brzina promene frekvencije posle poremećaja. Istorijski su mnoge od tih funkcija obezbeđivali sinhroni generatori velikih elektrana, prirodno ili putem uspostavljenih sistema upravljanja. Kako se povećava udeo tehnologija priključenih preko invertora, potrebne usluge sve više moraju da se obezbeđuju namenskim sistemima upravljanja i odgovarajuće projektovanom opremom. Grid-forming invertori mogu da doprinesu tom prelasku.
Za razliku od uobičajenih grid-following invertora, koji se uglavnom sinhronizuju sa postojećim talasnim oblikom napona mreže, grid-forming oprema može da upravlja sopstvenim talasnim oblikom napona i brzo reaguje na promene električnih uslova. U zavisnosti od konstrukcije i raspoloživih izvora energije, može da pruži podršku snazi sistema, brzom odzivu aktivne snage i lokalnoj stabilnosti napona. Ipak, nije svaki grid-forming uređaj sposoban da pruži sve usluge stabilnosti, pa tehničke mogućnosti različitih proizvoda ne treba smatrati međusobno zamenljivim. Tehnologija otvara mogućnosti proizvođačima opreme, inženjerskim kompanijama i vlasnicima elektroenergetskih postrojenja.
Reforma evropskog mrežnog kodeksa približava se primeni
Evropska komisija objavila je nacrt revizije mrežnog kodeksa za zahteve za generatore 8. jula 2026. i pokrenula konsultacije, koje su završene 25. avgusta. Predloženi okvir obuhvata sve značajniju ulogu proizvodnje priključene preko pretvarača, skladištenja električne energije i novih tehnologija, uključujući grid-forming sposobnosti. Evropsko udruženje operatora prenosnih sistema ENTSO-E objavilo je detaljne tehničke smernice za grid-forming zahteve još u novembru 2025. godine.
Predloženi novi kodeks ojačao bi okvir za utvrđivanje načina na koji kvalifikovana postrojenja moraju da rade tokom poremećaja i da se ponašaju u interakciji sa elektroenergetskim mrežama. Revidirani zahtevi još nisu stupili na snagu. Ochoa je na konferenciji u Atini naveo da bi revidirana evropska regulativa mogla da bude objavljena na engleskom u februaru 2027, a da bi verzije na drugim jezicima usledile do maja. To je preneto kao očekivanje, a ne kao potvrđen datum primene.
Vremenski okvir regulative važan je zato što se odluke o opremi donose danas, dok se očekuje da postrojenja rade decenijama. Ako se budući tehnički zahtevi razlikuju od mogućnosti predviđenih postojećim ugovorima o nabavci, investitori bi mogli da snose dodatne troškove inženjeringa ili izmene opreme. Nasuprot tome, postrojenja projektovana sa naprednijim funkcijama mogla bi lakše da ispune buduće zahteve za priključenje na mrežu. Finansijske posledice zavisiće od primene pravila na nacionalnom nivou, tretmana postojećih postrojenja i mogućnosti da se dodatne tehničke funkcije posebno naplaćuju.
Nemački primer pokazuje da se usluge inercije mogu naplaćivati
Komercijalni potencijal ovih usluga više nije samo teorijski. Nemački operatori prenosnih sistema počeli su 22. januara 2026. tržišnu nabavku trenutne rezerve, usluge namenjene podršci lokalnoj stabilnosti mreže brzim reagovanjem na neravnoteže aktivne snage. U okviru mehanizma, kvalifikovani resursi, uključujući odgovarajuću sinhronu opremu i grid-forming pretvarače, mogu da pružaju definisane usluge povezane sa inercijom.
Naknada se obračunava prema mehanizmu fiksne cene koji uzima u obzir vrstu proizvoda, lokaciju i raspoloživost usluge. Okvir razlikuje proizvode za pozitivan i negativan odziv, kao i različite zahteve u pogledu raspoloživosti. Nemački model pokazuje da se tehničke funkcije za stabilnost sistema mogu pretvoriti u standardizovane komercijalne aranžmane. Istovremeno, on ukazuje na značaj lokacije i tehničkih performansi postrojenja.
Postrojenje koje može da podrži lokalnu stabilnost ne mora da pruža jednaku vrednost na svakoj tački priključenja u prenosnoj mreži. Mogućnost prihoda zavisi od lokacije na kojoj je usluga potrebna, primenljivih tehničkih standarda i načina na koji je operator sistema nabavlja. To ne znači da slična tržišta već postoje širom jugoistočne Evrope. Nemački model, međutim, pruža praktičan primer koji regulatorna tela i operatori prenosnih sistema mogu da razmotre prilikom razvoja sopstvenih mehanizama nabavke.
Tržišta jugoistočne Evrope suočavaju se sa novim inženjerskim izazovom
Ove promene posebno su važne za Grčku, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Sloveniju, čiji operatori prenosnih i distributivnih sistema moraju da prilagode mreže novim tehnologijama proizvodnje i potrošnje električne energije. Tehnički standardi i nabavka usluga važni su i za Srbiju i Crnu Goru, gde će zahtevi prenosnih sistema i usklađivanje regulative uticati na mogućnost finansiranja budućih investicija. U Grčkoj će IPTO morati da proceni uticaj sve većeg udela izvora zasnovanih na invertorima na stabilnost sistema i rad mreže. Slična pitanja o tehničkim karakteristikama i mogućnostima upravljanja priključenih postrojenja razmatra i rumunski Transelectrica.
U Hrvatskoj će HOPS i operatori distributivnih sistema morati da razmotre kako da napredne funkcije podrške mreži uključe u operativne zahteve i uslove priključenja. U Srbiji pravni okvir već prepoznaje pomoćne usluge koje nisu povezane sa frekvencijom i predviđa njihovu nabavku po transparentnim, nediskriminatornim i tržišnim procedurama, uz regulatorne uslove i moguće izuzetke. Time je postavljena moguća regulatorna osnova za preciznije definisanje tehničkih usluga. Ipak, pravno prepoznavanje ne znači da već postoji tržište nabavke koje obezbeđuje predvidive prihode.
Za komercijalni razvoj takvih usluga potrebno je da operatori sistema utvrde konkretne potrebe, definišu tehničke proizvode i uspostave postupke kvalifikacije i plaćanja. Razvoj tih mehanizama odrediće da li se tehničke mogućnosti postrojenja mogu pretvoriti u dodatne prihode. U suprotnom, pružanje usluge može ostati obaveza propisana tehničkim uslovima za priključenje, bez posebne naknade.
Nove mogućnosti za inženjering i sertifikaciju postrojenja
Promene utiču i na obim posla dobavljača opreme, nezavisnih inženjera i nadzornih kompanija. Grid-forming sposobnosti ne mogu se dokazati samo marketinškim specifikacijama proizvođača opreme. Investitorima i operatorima sistema potrebni su dokazi o ponašanju postrojenja u definisanim električnim uslovima. To može da obuhvati studije elektroenergetskog sistema, dinamičke simulacione modele, koordinaciju zaštite, podešavanja upravljanja invertorima, ispitivanja na lokaciji i merenja tokom puštanja u rad.
Za postojeća postrojenja, procena mogućnosti aktiviranja naprednih funkcija može zahtevati detaljnu proveru hardverskih sposobnosti, softvera, ugovornih garancija i obaveza iz mrežnih kodeksa. Posebno je važno razlikovati obavezno tehničko usklađivanje od komercijalnih usluga koje se pružaju uz naknadu. Operator sistema, na primer, može da zahteva određenu sposobnost pružanja reaktivne snage kao uslov za priključenje. Takav zahtev sam po sebi ne daje postrojenju pravo na dodatni prihod.
Komercijalna vrednost nastaje kada se kvalifikovana usluga posebno plaća na osnovu važećih pravila ili ugovora. Za banke i investitore, ova razlika sprečava da se potencijalni prihodi od usluga stabilnosti prerano uključe u finansijske modele. Ona istovremeno otvara prostor za nezavisnu tehničku procenu prilikom uvođenja novih usluga. Trošak provere i dokazivanja sposobnosti zato može postati deo investicione procene.
Vrednost projekta može zavisiti od naprednih tehničkih funkcija
Kako se budu razvijali grid-forming zahtevi, investitori će možda morati da razlikuju opremu koja ispunjava minimalne uslove za priključenje od postrojenja sposobnih da pruže dodatne ugovorene usluge stabilnosti. Ta razlika mogla bi da utiče na strategije nabavke, proveru imovine prilikom akvizicija i dugoročno operativno planiranje. Projekat sa dokumentovanim grid-forming sposobnostima, potvrđenim dinamičkim modelima i odgovarajućim sistemima upravljanja mogao bi lakše da se prilagodi promenama tehničkih standarda. Da li će takav projekat imati veću vrednost zavisiće od dokazanih ušteda, veće operativne predvidivosti ili dodatnih ugovorenih prihoda.
Investitori će morati da uzmu u obzir i mogućnost da pružanje usluge stabilnosti nametne operativna ograničenja ili smanji mogućnost ostvarivanja prihoda iz drugih izvora. Zbog toga će ugovori morati da urede raspoloživost, tehničke performanse, prioritet usluge, odgovornost i odnos između različitih operativnih obaveza. Uvođenje naprednih usluga moglo bi da poveća i tražnju za specijalizovanim inženjeringom, ispitivanjima, nezavisnom sertifikacijom i dugoročnim tehničkim nadzorom. Te aktivnosti komercijalno se razlikuju od izgradnje konvencionalnih proizvodnih kapaciteta.
Konkurencija se sve više usmerava na stabilnost sistema
Regulatorni okvir u nastajanju ukazuje na to da će se elektroenergetska postrojenja sve više procenjivati prema više kriterijuma od instalisane snage i očekivane proizvodnje. Njihov tehnički doprinos stabilnom radu mreže mogao bi da postane zaseban element investicione procene. Tempo komercijalnog razvoja razlikovaće se od zemlje do zemlje, u zavisnosti od toga koliko brzo operatori prenosnih sistema utvrde potrebe i uspostave mehanizme nabavke. Za projektante u jugoistočnoj Evropi neposredni prioritet je razumevanje budućih tehničkih obaveza pre preuzimanja dugoročnih obaveza za nabavku opreme.
Regulatorna tela i operatori sistema treba da razdvoje usluge koje postrojenja moraju da pružaju radi bezbednosti mreže od dodatnih usluga za koje je opravdana tržišna naknada. Nemačko uvođenje plaćene nabavke inercije pokazuje da takva tržišta mogu da funkcionišu. Razgovori u Grčkoj 22. oktobra ukazuju na to da potrebni tehnički i regulatorni aranžmani u delovima jugoistočne Evrope još nisu razrešeni. Sledeća komercijalna prilika zavisiće od toga da li postrojenje može da dokaže pružanje konkretne usluge stabilnosti na lokaciji na kojoj je potrebna i na osnovu ugovora koji toj tehničkoj sposobnosti daje finansijsku vrednost.
Osnovu za analizu čine izlaganje kompanije SIGENERGY na konferenciji 22. oktobra, revizija evropskog RfG kodeksa iz 2026. godine, tehnički rad ENTSO-E na grid-forming tehnologiji, operativni okvir za nabavku inercije u Nemačkoj i pravila EU za pomoćne usluge koje nisu povezane sa frekvencijom. Ova dešavanja ukazuju na novu fazu razvoja elektroenergetike u jugoistočnoj Evropi. Novi izvori vrednosti više nisu ograničeni na proizvodnju, skladištenje i trgovinu električnom energijom, već obuhvataju i obezbeđivanje infrastrukture za digitalne korisnike, komercijalno korišćenje upravljive potrošnje i pružanje merljivih tehničkih usluga operatorima sistema. Ključno investiciono pitanje jeste da li se te mogućnosti mogu pretvoriti u izvršive ugovore i predvidive novčane tokove.
