Grčka kompanija Copelouzos Group razmatra razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju i data-centre sa dve tehnološke kompanije iz Abu Dabija, dok potražnja za dostupnom električnom energijom, pravima na priključenje i digitalnom infrastrukturom sve više povezuje energetski i tehnološki sektor.
Sporazumi sa kompanijama Khazna Data Centers i Core42, članicama tehnološke grupe G42, potpisani su 22. oktobra. Grčki operator prenosnog sistema IPTO saopštio je da je primio zahteve za priključenje data-centara ukupnog kapaciteta većeg od 12 GW.
Ta cifra premašuje ranije procene u industriji i ukazuje na obim potencijalne potražnje za električnom energijom koja se nadmeće za pristup grčkoj prenosnoj mreži. Ipak, zahtevi ne predstavljaju potvrđene investicije niti buduću potrošnju, a IPTO još ne može pouzdano da razdvoji zrele projekte od početnih predloga.
Energetska infrastruktura kao deo ulaganja u AI
Sporazumi predviđaju povezivanje iskustva kompanije Khazna u razvoju fizičkih data-centara sa cloud infrastrukturom i računarskim kapacitetima za AI kompanije Core42. Partneri će razmotriti izgradnju AI fabrike u Grčkoj, ali obim ulaganja, vlasnička struktura i rokovi realizacije još nisu utvrđeni.
Kao moguća početna lokacija pominje se veliki, proširivi objekat u oblasti Atike, ali konačna lokacija i instalisani kapacitet nisu potvrđeni. Za Copelouzos Group značaj projekta prevazilazi širenje poslovanja na još jedan infrastrukturni sektor.
Grupa ima iskustva u razvoju energetskih projekata, pribavljanju infrastrukturnih dozvola i strukturiranju velikih ulaganja sa međunarodnim partnerima. Te sposobnosti sve su relevantnije za data-centre, kod kojih obezbeđivanje električnog kapaciteta može biti podjednako zahtevno kao pribavljanje zemljišta ili finansiranja.
Klasični snabdevač električnom energijom prihod ostvaruje njenom isporukom, dok investitor u infrastrukturu data-centra može učestvovati u razvoju zemljišta, pripremi pristupa mreži, izgradnji elektroenergetske infrastrukture, vlasništvu nad objektom i dugoročnom zakupu kapaciteta. Takav model može povezati ugovorene infrastrukturne prihode sa rastućom potražnjom za računarskom snagom. Prihodi, međutim, zavise od pronalaženja korisnika, raspodele rizika i završetka projekta, a potpisani memorandumi još ne predstavljaju konačne investicione odluke.
Više od 12 GW zahteva za priključenje
Zamenik predsednika IPTO-a Ioannis Margaris izjavio je na energetskoj konferenciji u Atini 22. oktobra da su zahtevi data-centara premašili 12 GW. Raniji izveštaji iz oktobra navodili su oko 9 GW, u odnosu na gotovo 5 GW u junu.
Rast ukazuje na brzo širenje razvojnog portfolija, ali podneti zahtevi ne znače da je potražnja već operativna. Zahtev za priključenje iskazuje interesovanje za obezbeđivanje električnog kapaciteta, ali ne potvrđuje da su obezbeđeni finansiranje, građevinske dozvole, ugovori za tehnologiju ili dugoročni korisnici računarskih usluga.
Razlika između zahteva i projekata spremnih za realizaciju postaje ključna za planiranje elektroenergetske infrastrukture. Ako se kapacitet prenosne mreže rezerviše za projekte bez realnih izgleda za realizaciju, napredniji projekti mogli bi da se suoče sa dužim rokovima i dodatnim troškovima.
Grčka zato razmatra izmene načina dodele prava na priključenje data-centara. Nacrt regulatornog okvira predviđa strože finansijske i tehničke uslove, uključujući garanciju od €200.000 po MW priključnog kapaciteta i obavezu investitora da snose troškove mrežne infrastrukture koji se mogu pripisati njihovim projektima.
Za zahtev od 100 MW to bi značilo garanciju od €20 miliona, ukoliko predlog bude usvojen u sadašnjem obliku. Nacrt predviđa i da data-centri najmanje 60% godišnje potrošnje električne energije pokriju iz obnovljivih izvora.
Predlog zakona je još u fazi konsultacija, koje bi trebalo da se završe 24. oktobra, pa predloženi uslovi nisu obavezujući. Ipak, pravac politike pokazuje da se pristup ograničenom kapacitetu prenosne mreže sve više posmatra kao obaveza koja zahteva uverljivo finansijsko pokriće, a ne samo administrativni zahtev.
Finansiranje data-centara nosi drugačije rizike
Finansiranje data-centara podrazumeva rizike koji se razlikuju od onih kod uobičajenih projekata obnovljive energije. Kod velikih projekata iz obnovljivih izvora kreditori prate izgradnju, prognoze proizvodnje, prihode od električne energije, pristup mreži i operativne rezultate.
Ulaganje u data-centar dodatno izlaže investitore promenama potražnje za računarskim uslugama, tehnološkom razvoju, infrastrukturi za hlađenje, rezervnim elektroenergetskim sistemima i koncentraciji korisnika. Finansiranje može zavisiti i od kreditne sposobnosti cloud kompanija i pružalaca AI usluga, kao i od dugoročnih zakupaca objekta.
Važan investicioni korak mogao bi da bude istovremeno obezbeđivanje pouzdanog korisnika računarskih kapaciteta i finansijski održivog priključenja na mrežu. Sama prava na priključenje verovatno neće biti dovoljna za obezbeđivanje većeg projektnog duga bez dokaza da se projekat može završiti i komercijalno popuniti.
Nasuprot tome, projekat sa obezbeđenim mrežnim kapacitetom, završenim elektroinženjerskim projektovanjem, ekološkim dozvolama i dugoročnim ugovorima sa korisnicima mogao bi da ima bitno drugačiju vrednost od spekulativnog projekta. Time se otvara prostor za energetske investitore i developere da nastupaju kao rani infrastrukturni partneri i pripremaju projekte za institucionalno finansiranje.
Nabavka električne energije deo početnog projektovanja
Predloženi grčki regulatorni okvir uvodi dodatni element u ulaganja u data-centre. Obaveza korišćenja obnovljive električne energije, uz strože uslove za priključenje, značila bi da se nabavka struje planira od početka, a ne kao naknadna operativna odluka.
Investitori bi morali da uzmu u obzir raspoloživost proizvodnje, profile potrošnje, potrebe za hlađenjem i moguće obaveze fleksibilnosti. Elektroenergetski sistem mogao bi da ima korist od potrošnje koja se prilagođava uslovima rada mreže, pod uslovom da postoje odgovarajući komercijalni ugovori i tehnička rešenja.
Pojedina računarska opterećenja mogu se fleksibilnije vremenski rasporediti ili preneti na drugu lokaciju. Kritične usluge koje zahtevaju neprekidan rad, međutim, ne mogu jednostavno da se obustave kada je elektroenergetski sistem opterećen.
Ta razlika uticaće na ugovore između operatora data-centara, snabdevača električnom energijom i operatora sistema. Evropski zahtevi za energetsku efikasnost takođe se menjaju: Evropska komisija priprema moguće minimalne standarde za data-centre, a zakonodavni predlog planiran je za 2027. godinu.
Energetska efikasnost, potrošnja vode, efikasnost hlađenja i mogućnost korišćenja otpadne toplote sve su važniji za vrednovanje imovine i dugoročne operativne troškove.
Konkurencija za AI infrastrukturu u Jugoistočnoj Evropi
Razvoj u Grčkoj relevantan je za Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru, mada se ne može pretpostaviti da sve zemlje imaju isti nivo neposredne potražnje. Pri izboru lokacije međunarodni tehnološki investitori sve više će procenjivati pouzdanost snabdevanja, raspoloživi mrežni kapacitet, telekomunikacionu povezanost, efikasnost izdavanja dozvola i mogućnost strukturiranja velikih ulaganja.
Industrijska infrastruktura Srbije i regionalne telekomunikacione veze mogle bi da podrže odabrane projekte, dok Rumunija i Bugarska nude pristup tržištima električne energije i digitalnih usluga EU. Potencijal Crne Gore zavisio bi od pronalaženja komercijalno održive niše, s obzirom na manji elektroenergetski sistem i obim infrastrukture.
Ključna konkurencija možda neće biti u tome koja zemlja nudi najnižu veleprodajnu cenu električne energije. Važnije može biti koja jurisdikcija može da obezbedi finansijski održivu elektroenergetsku infrastrukturu, pouzdan kapacitet i predvidive uslove razvoja u rokovima koje zahtevaju međunarodni tehnološki investitori.
Inicijativa Copelouzos Group pokazuje kako se iskustvo u energetici može iskoristiti za ulazak na novo tržište prihoda. Neposredna investiciona prilika ne obuhvata svih 12 GW zahteva za priključenje, već manji broj projekata koji mogu da pretvore zatraženi kapacitet u finansiranu, ugovorenu i operativnu digitalnu infrastrukturu.
