Cene električne energije za dan unapred naglo su porasle u većem delu jugoistočne Evrope u ponedeljak, 26. oktobra, pošto je povratak potražnje tokom radne nedelje zategao regionalno tržište. Srbija je bila najskuplja obračunska zona, sa cenom od 285,08 €/MWh.
Cena na SEEPEX-u porasla je za 21,4 €/MWh u odnosu na nedelju i neznatno premašila cenu u Severnoj Makedoniji, od 284,87 €/MWh. U Rumuniji je cena skočila za gotovo 40 €/MWh, na 271,92 €/MWh, dok je u Mađarskoj dostigla 267,40 €/MWh, u Bugarskoj 263,39 €/MWh, a u Grčkoj 258,52 €/MWh. Hrvatska, Austrija, Italija, Slovenija i Crna Gora činile su grupu sa nižim cenama, u rasponu od oko 238 do 243 €/MWh.
Rast je bio široko rasprostranjen. Cena u Hrvatskoj porasla je za 39,2 €/MWh na dnevnom nivou, u Rumuniji za 39,9 €/MWh, Sloveniji za 39,1 €/MWh, Bugarskoj za 33,8 €/MWh, a Grčkoj za 31,1 €/MWh. U Mađarskoj je rast bio znatno skromniji, 8,1 €/MWh, dok je Crna Gora zabeležila povećanje od 19 €/MWh, na 238,55 €/MWh.
Povratak radne nedelje podigao potrošnju
Glavna promena u tržišnim osnovama bila je obnova potražnje tokom radnog dana posle vikenda. Ukupna potrošnja u Mađarskoj i praćenim tržištima jugoistočne Evrope dostigla je 31.816 MW, što je za 3.174 MW, odnosno oko 11%, više nego u nedelju. Neto uvoz regiona ipak je smanjen za 336 MW, na 4.648 MW, dok je uvoz iz Austrije i Slovačke opao neznatno, na 4.632 MW.
Region je potrošio znatno više struje, ali za pokrivanje tog povećanja nije mu bio potreban veći neto uvoz. Ukupna proizvodnja porasla je sa 23.657 MW u nedelju na 27.168 MW u ponedeljak, odnosno za oko 3,5 GW, čime je nadmašila rast potrošnje.
Zato rast cena ne može da se objasni samo pogoršanjem ukupnog odnosa ponude i tražnje. Podaci ukazuju na povratak cenovnih obrazaca karakterističnih za vršno opterećenje tokom radne nedelje, uz trajna prekogranična ograničenja i skupu marginalnu proizvodnju u istočnom delu povezanog tržišta.
Srbija beleži izraženu regionalnu premiju
Srbija je bila najuočljiviji primer takvog kretanja. Bazna cena na SEEPEX-u od 285,08 €/MWh bila je oko 18 €/MWh viša nego u Mađarskoj, 22 €/MWh viša nego u Bugarskoj, 27 €/MWh viša nego u Grčkoj i oko 44 €/MWh viša nego nacionalna cena u Italiji.
Cene u Srbiji ostale su visoke tokom celog dana. Minimalna cena na tržištu iznosila je 220 €/MWh, dok je maksimalna dostigla 375,1 €/MWh u 18. satu. Prosečna cena električne energije u vršnim satima bila je 283,7 €/MWh, a u satima van vršnog opterećenja 286,5 €/MWh, što pokazuje da premija nije bila ograničena na nekoliko večernjih sati.
Severna Makedonija imala je gotovo istu baznu cenu, 284,87 €/MWh, čime je formirana zona visokih cena u Srbiji i Severnoj Makedoniji, iznad većih tržišta Mađarske, Rumunije i Bugarske. Za trgovce je srpska premija sve značajnija: cena koja je primetno viša i od mađarske i od cena na zapadnom Balkanu može da stvori povoljne uslove za prekograničnu trgovinu tamo gde je dostupan prenosni kapacitet. Istovremeno, ona povećava troškove fizičkog snabdevanja za srpske elektroprivrede, snabdevače i industrijske potrošače koji kupuju struju na tržištu za dan unapred.
Nemačke cene su se oporavile, ali razlika ostaje
Jedan od najupečatljivijih pomaka zabeležen je u Nemačkoj. Cena električne energije za dan unapred porasla je sa svega 13,7 €/MWh u nedelju na 116,57 €/MWh u ponedeljak, što je povećanje od gotovo 103 €/MWh. I posle tog oporavka, cena u Mađarskoj bila je za 150,83 €/MWh viša nego u Nemačkoj.
Razlika između Mađarske i Nemačke zato se znatno suzila, sa oko 245,6 €/MWh dan ranije, ali gotovo isključivo zbog oporavka nemačkih cena, a ne zbog pada cena u srednjoj i jugoistočnoj Evropi. To je i dalje jedan od najjasnijih pokazatelja fragmentacije regionalnog tržišta.
Mađarska je nastavila da bude važno tranzitno tržište između jeftinije ponude iz srednje Evrope i zategnutijih tržišta na istoku. Komercijalni rasporedi pokazali su da Mađarska prima znatne količine struje iz Austrije i Slovačke, a istovremeno je šalje na istok, prema Rumuniji. Bazni tok električne energije iz Mađarske u Rumuniju dostigao je oko 1.684 MW, uključujući oko 1.920 MW u vršnim satima.
Ovaj obrazac pokazuje zašto jeftina proizvodnja u Nemačkoj ne dovodi automatski do podjednako niskih cena u jugoistočnoj Evropi: prekogranični kapaciteti i raspored regionalnih tokova određuju koliko električne energije sa zapada može da stigne do tržišta sa manjkom ponude.
Bugarska prešla iz izvoza u uvoz
Kretanja u Bugarskoj takođe su ukazala na zatezanje tržišnih uslova. Potrošnja je porasla na 4.219 MW, dok je proizvodnja iznosila 3.931 MW, pa je zemlja postala neto uvoznik oko 288 MW. Dan ranije Bugarska je bila neto izvoznik 217 MW.
Cena na IBEX-u porasla je na 263,39 €/MWh, čime je dodatno učvršćena struktura viših cena od Rumunije i Bugarske, preko Srbije, do Severne Makedonije. Promena je značajna jer Bugarska često predstavlja važno proizvodno i tranzitno čvorište za južni Balkan. Prelazak sa raspoloživog izvoza na uvoznu potražnju uklanja ponudu koja bi inače mogla da ograniči cene u drugim delovima regiona.
Albanija odstupila od regionalnog rasta
Albanija je bila glavni izuzetak od regionalnog kretanja. Cena na ALPEX-u pala je za 105,1 €/MWh u odnosu na nedelju, na 214,76 €/MWh, pa je bila za više od 70 €/MWh niža nego u Srbiji.
Razlika se videla duž cele albanske cenovne krive. Prosečna cena u vršnim satima iznosila je 213,4 €/MWh, a van vršnog opterećenja 216,1 €/MWh, dok su se cene kretale od 131 do 325 €/MWh. Tako veliki pomak u suprotnom smeru od rasta na većini regionalnih tržišta pokazuje koliko pojedinačne balkanske obračunske zone ostaju osetljive na lokalni bilans, prekogranične rasporede i raspoložive prenosne kapacitete.
Terminski ugovori ukazuju na moguć nastavak pritiska
Terminska kriva takođe je znatno ojačala. Cena električne energije za 44. nedelju u Mađarskoj porasla je za 14 €/MWh, na 279,50 €/MWh, dok je za 45. nedelju skočila za 23 €/MWh, na 294,50 €/MWh. Cena za novembar povećana je za 17 €/MWh, na 272,50 €/MWh.
Cene energenata i emisija koje podržavaju ovaj trend ostale su visoke. Gas na CEGH-u koštao je 95,11 €/MWh, a novembarski gas 95,50 €/MWh, dok su dozvole za emisiju ugljen-dioksida u EU bile na 86,26 €/t. Terminski ugovori za ugalj takođe su poskupeli.
Terminska kretanja ukazuju na to da tržište ponedeljni rast cena ne posmatra samo kao jednodnevnu posledicu povratka potražnje posle vikenda. Za učesnike na tržištu jugoistočne Evrope važniji je signal da se zona visokih cena u istočnoj Evropi održava uprkos većoj regionalnoj proizvodnji i nižem ukupnom neto uvozu.
Cena od 285 €/MWh u Srbiji, gotovo isti nivo u Severnoj Makedoniji i cena u Mađarskoj koja je i dalje 151 €/MWh viša nego u Nemačkoj pokazuju da prekogranična ograničenja i regionalno određivanje marginalne cene ostaju važniji od opšte slike evropske ponude. Dok se te razlike znatnije ne smanje, pristup prenosnim kapacitetima, raspoloživost proizvodnje i satno pozicioniranje između srednje Evrope i Balkana verovatno će ostati glavni pokretači kratkoročnih ekonomskih kretanja na tržištu jugoistočne Evrope.
