Mađarska i Srbija su u četvrtak dostigle cene električne energije iznad 260 €/MWh, dok je rast potrošnje i veći regionalni manjak ponude pojačao oslanjanje na uvoz. Cene su istovremeno pale u Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i većem delu zapadnog Balkana, pa su se tržišta za dan unapred u jugoistočnoj Evropi znatno razišla. Kretanje cena sve više ukazuje na uticaj fizičkog bilansa sistema i ograničenja prekograničnih kapaciteta, a ne na promene cena goriva.
Bazna cena na mađarskom HUPX-u porasla je za 10,8 €/MWh, na 263,21 €/MWh, najviše među posmatranim tržištima. Na SEEPEX-u je cena skočila za 49,2 €/MWh, na 260,63 €/MWh, čime je gotovo nestala razlika u odnosu na Mađarsku. Rumunski OPCOM dostigao je 251,53 €/MWh, a bugarski IBEX 250,17 €/MWh, uz rast od 5,4 i 5,0 €/MWh.
Severna Makedonija završila je dan na 249,48 €/MWh, dok su Crna Gora, Hrvatska, Albanija i Slovenija bile u rasponu od približno 229 do 239 €/MWh. Grčka se kretala u suprotnom smeru: HENEX je pao za 39,3 €/MWh, na 201,29 €/MWh, što je donelo popust od 61,92 €/MWh u odnosu na Mađarsku. Cena u Nemačkoj spustila se još oštrije, na 148,61 €/MWh, pa je mađarsko tržište bilo skuplje za 114,60 €/MWh.
Rast uvoza prati veću potrošnju
Zbirna potrošnja električne energije u Mađarskoj i jugoistočnoj Evropi prognozirana je na 32.624 MW, što je 1.256 MW ili oko 4% više nego u sredu. Neto uvoz regiona porastao je za 1.296 MW, na 4.713 MW, i pokrivao približno 14% ukupne potrošnje. Uvoz iz austrijsko-slovačkog jezgra u Mađarsku i jugoistočnu Evropu povećan je za 964 MW, na 4.410 MW.
Tokovi iz Italije u region porasli su za 283 MW, na 383 MW. Prognozirana solarna proizvodnja smanjena je za 571 MW, na 3.735 MW, dok je proizvodnja vetra porasla za 409 MW, na 3.100 MW. Regionalna proizvodnja ostala je uglavnom stabilna, na oko 27,9 GW, naspram potrošnje veće od 32,6 GW, pa je sistem sve više zavisio od spoljnog snabdevanja.
Proizvodni miks prethodnog dana već se u velikoj meri oslanjao na ugalj i gas, dok je hidroproizvodnja pala za više od 600 MW. Veća potrošnja, slabija dostupnost solarne energije i ograničene mogućnosti za dodatnu domaću proizvodnju doprineli su rastu cena na severu i u središnjem delu Balkana, iako su cene u Nemačkoj naglo pale. U jugoistočnoj Evropi jeftinija električna energija može biti dostupna relativno blizu, ali nedovoljni prekogranični kapaciteti sprečavaju potpuno približavanje cena.
Mađarska je glavno žarište tržišnog pritiska
Potrošnja u Mađarskoj porasla je na 5.235 MW, dok je domaća proizvodnja iznosila oko 2.536 MW. Prosečan neto uvoz dostigao je približno 2.699 MW, pa je uvoz pokrivao više od polovine mađarske potrošnje električne energije. Mađarska je povlačila velike količine struje iz Austrije i Slovačke, a istovremeno snabdevala nekoliko susednih tržišta jugoistočne Evrope.
Prosečni komercijalni tokovi iznosili su oko 1.307 MW iz Austrije u Mađarsku i 1.822 MW iz Slovačke u Mađarsku. U suprotnom smeru, Mađarska je izvozila oko 614 MW ka Rumuniji i 526 MW ka Hrvatskoj. Srbija je takođe snabdevala Mađarsku, sa prosečnim tokom od oko 642 MW.
Razlika između mađarske i nemačke cene dostigla je 114,60 €/MWh, uprkos velikom uvozu iz srednje Evrope. To ukazuje da se raspoloživi interkonektivni kapaciteti intenzivno koriste, ali nisu dovoljni da uklone premiju zbog ograničene ponude u Mađarskoj i susednim tržištima. Cena električne energije za dan unapred u Nemačkoj pala je za više od 63 €/MWh, dok je u Mađarskoj porasla, što ukazuje na zagušenje prenosnih kapaciteta.
SEEPEX se približio mađarskoj ceni
Srbija je zabeležila jedan od najvećih dnevnih pomaka cena. SEEPEX je porastao sa 211,4 na 260,63 €/MWh, odnosno za više od 23%, pa je razlika u odnosu na HUPX iznosila samo 2,58 €/MWh. Prosečna cena u vršnim satima u Srbiji dostigla je 281,9 €/MWh, naspram 239,4 €/MWh u satima van vršnog opterećenja.
Maksimalna satna cena iznosila je 343,4 €/MWh. Srpski elektroenergetski sistem ostao je neto uvoznik uprkos relativno visokoj domaćoj proizvodnji: potrošnja je prognozirana na oko 3.928 MW, a proizvodnja na približno 3.220 MW. Neto manjak iznosio je oko 708 MW.
Geografski položaj Srbije čini sliku prekogranične trgovine složenijom. Električna energija stizala je u Srbiju iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, dok su značajne količine istovremeno išle ka severu, u Mađarsku. Prosečan izvoz iz Srbije u Mađarsku iznosio je oko 642 MW, dok je Bugarska Srbiji isporučivala približno 338 MW, a Bosna oko 345 MW.
Srbija je tako, pored toga što je bila tržište sa manjkom električne energije, sve više služila kao tranzitni pravac koji povezuje jeftiniju balkansku ponudu sa višom cenom u Mađarskoj.
Grčka beleži nižu cenu i veći izvoz
Na jugu regiona, Grčka je predstavljala najočitiju protivtežu zategnutom mađarskom tržištu. Potrošnja je uglavnom ostala nepromenjena, na oko 5.282 MW, dok je prognozirana proizvodnja iznosila približno 6.441 MW. Zemlja je zato imala oko 1.159 MW neto izvoza, a bazna cena na HENEX-u spustila se na 201,29 €/MWh.
Razlike su bile još izraženije tokom dana: minimalna satna cena pala je na samo 1 €/MWh, dok je maksimalna iznosila 290 €/MWh. Veoma niska cena u popodnevnim satima u skladu je sa velikim viškom proizvodnje iz solarnih elektrana, nakon kojeg su usledili znatno zategnutiji večernji uslovi. Razlika u ceni između Grčke i Mađarske proširila se na gotovo 62 €/MWh.
Takav raspon predstavlja značajnu teorijsku mogućnost za arbitražu, ali njegovo zadržavanje pokazuje da ograničenja prenosa kroz Balkan i dalje sprečavaju da veće količine jeftinije električne energije sa juga stignu do skupljih tržišta srednje Evrope.
Cene u Crnoj Gori i zapadnom Balkanu pale
Cena na crnogorskom tržištu BELEN pala je za 15,3 €/MWh, na 238,93 €/MWh, više od 24 €/MWh ispod mađarske. Prosečna cena u vršnim satima ostala je viša, na 258,5 €/MWh, dok je u satima van vršnog opterećenja iznosila 219,3 €/MWh. Crnogorski sistem bio je gotovo uravnotežen: potrošnja je iznosila oko 340 MW, proizvodnja približno 311 MW, a neto uvoz oko 28 MW.
Crna Gora je i dalje imala ulogu u prekograničnom tranzitu. Prosečni tokovi ka Srbiji dostigli su oko 174 MW, dok su na interkonekciji Crne Gore i Italije tokom dana preovlađivali tokovi ka Crnoj Gori. Cena u Hrvatskoj spustila se na 234,06 €/MWh, a u Sloveniji na 228,63 €/MWh.
Albanija je zabeležila jedan od najvećih dnevnih padova: cena je smanjena za 51,6 €/MWh, na 233,99 €/MWh. Tržišta zapadnog Balkana tako su se znatno spustila ispod cena u Srbiji i Mađarskoj, iako su pojedini elektroenergetski sistemi i dalje zavisili od uvoza.
Cene goriva ne objašnjavaju premiju električne energije
Promenu cena električne energije nije pratilo uporedivo povećanje cena gasa na spot tržištu. Cena austrijskog gasa na CEGH-u pala je za 1,2 €/MWh, na 89,63 €/MWh, dok je grčki pokazatelj cene gasa smanjen za 4,6 €/MWh, na 79,19 €/MWh. Cena emisionih jedinica EU porasla je za svega 0,3 €/t, na 85,91 €/t.
Razilaženje cena ukazuje da su na kretanje električne energije u četvrtak prvenstveno uticali potražnja, proizvodnja iz obnovljivih izvora, raspoloživost proizvodnih kapaciteta i zagušenja u prenosu, a ne nagli rast graničnih troškova goriva. Terminska tržišta električne energije ipak su nastavila da odražavaju dugotrajniji pritisak na mađarskom tržištu.
Mađarski proizvodi za 44. i 45. nedelju kotirani su oko 263 €/MWh, dok je novembarski proizvod poskupeo za 6 €/MWh, na 250 €/MWh. Mađarski kalendarski ugovor porastao je na 170,50 €/MWh. Tržišna struktura ne ukazuje na to da će regionalna premija odmah nestati.
Razlike u cenama ukazuju na ograničenja mreže
Najvažnija odlika trgovačke sesije 22. oktobra nije samo cena od 263 €/MWh u Mađarskoj ili dnevni rast od 49 €/MWh u Srbiji, već sve veća geografska razlika među tržištima. Cena u Nemačkoj bila je ispod 150 €/MWh, u Grčkoj oko 201 €/MWh, a u Italiji oko 225 €/MWh, dok su Mađarska i Srbija bile blizu 260 €/MWh. Uvoz iz srednje Evrope u Mađarsku i jugoistočnu Evropu već je premašivao 4,4 GW.
Za trgovce, proizvođače i operatere skladišta, takva kombinacija povećava vrednost fleksibilnosti i prekograničnih kapaciteta. Baterijska skladišta, upravljiva proizvodnja, fleksibilnost hidroelektrana i prava na prenos postaju vredniji kada se cene na susednim tržištima tokom istog dana isporuke razlikuju za 50–115 €/MWh.
Pokretanje zajedničkog kontinualnog tržišta za unutardnevno trgovanje ADEX ove nedelje u Sloveniji, Mađarskoj i Srbiji trebalo bi da unapredi operativno trgovanje i kratkoročno uravnoteženje između ta tri tržišta. Međutim, unapređenje infrastrukture za trgovanje samo po sebi ne može da ukloni fizička ograničenja mreže.
Tržišna kretanja 22. oktobra potvrđuju širi trend u jugoistočnoj Evropi: veća integracija tržišta čini cenovne signale vidljivijim, ali istovremeno ukazuje na ograničene prenosne kapacitete za njihovo iskorišćavanje. Dok ne budu dostupni dodatni interkonektivni kapaciteti, skladišta i fleksibilna proizvodnja, periodi visoke regionalne potrošnje verovatno će i dalje stvarati velike i komercijalno značajne razlike između srednje Evrope i Balkana.
