Hrvatska razvija višeslojnu energetsku poziciju zasnovanu na tranzitu LNG-a, skladištenju električne energije, vodoničnoj infrastrukturi i naprednoj proizvodnji baterija.
Proširenje LNG terminala na Krku sa 2,9 milijardi na 6,1 milijardu kubnih metara godišnje prati i izgradnja novih kapaciteta gasovodne infrastrukture. Završetak gasovoda Zabok–Lučko i povezana ulaganja povećaće transportni kapacitet prema Mađarskoj na 3,5 milijardi kubnih metara godišnje, a prema Sloveniji na 1,5 milijardi kubnih metara. U paket infrastrukture kojim Hrvatska jača svoju ulogu gasne ulazne tačke za Mađarsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu uloženo je približno 530 miliona evra.
Hrvatska takođe priprema prekograničnu vodoničnu mrežu. Inženjerska kompanija Monter Strojarske Montaže i specijalista za gasovode CRC Evans planiraju da učestvuju u izgradnji više od 200 kilometara infrastrukture koja će povezati Hrvatsku, Sloveniju i italijanski region Friuli-Venezia Giulia kroz Severnojadransku vodoničnu dolinu.
Elektroenergetski sistem postaje sve više obnovljiv, ali i sve volatilniji. Obnovljivi izvori obezbedili su više od 62% raspoložive električne energije tokom prvog tromesečja 2026. godine, uz podršku povoljne hidrološke situacije i rastuće solarne proizvodnje. Hrvatska je privremeno ponovo postala neto izvoznik električne energije, iako je potrošnja porasla na 5.096 GWh, odnosno za gotovo 2% međugodišnje.
Letnja potražnja, međutim, otkriva drugu stranu te tranzicije. Maksimalna potrošnja tokom toplotnih talasa porasla je za gotovo 20%, čime se Hrvatska svrstala među evropska tržišta sa najizraženijim rastom potražnje za električnom energijom usled hlađenja. Sistem je ostao stabilan, ali profil potrošnje dodatno jača komercijalnu opravdanost ulaganja u skladištenje energije.
Operator tržišta HROTE i EBRD zato razvijaju modele podsticaja za stacionarne baterijske sisteme. Pažljivo osmišljen regulatorni okvir mogao bi baterijama da omogući kombinovanje usluga balansiranja, veleprodajne arbitraže, upravljanja zagušenjima u mreži i zaštite od pada otkupne cene obnovljive energije, umesto oslanjanja na samo jedan izvor prihoda.
Industrijska pozicija Hrvatske takođe jača. Kompanija Rimac Technology započela je serijsku proizvodnju visokonaponskih baterijskih sistema za BMW u svom kampusu u Kerestincu. Dve automatizovane proizvodne linije sa 49 robota mogu godišnje da proizvedu do 300.000 modula ili 48.000 kompletnih baterijskih sistema. Očekuje se da će program otvoriti 150 novih radnih mesta, čime Rimac dodatno jača svoju poziciju u globalnom lancu snabdevanja automobilske industrije kao dobavljač prve kategorije (Tier 1).
