Tržišta električne energije za dan unapred u jugoistočnoj Evropi oštro su se razišla u četvrtak, 17. septembra, dok je snažnija solarna proizvodnja oborila cene širom centralnog Balkana, a zategnutiji uslovi i prekogranična ograničenja zadržali Mađarsku, Sloveniju i Austriju na značajnim premijama.
Na srpskom SEEPEX-u zabeležena je najniža bazna cena u regionu od 109,08 evra/MWh, što je 42,80 evra manje nego u prethodnoj sesiji. Cena za Srbiju bila je gotovo 69 evra/MWh niža od mađarske, što predstavlja jedan od najvećih raspona cena u regionu.
Cene su pale i na povezanim tržištima zapadnog Balkana. U Albaniji su smanjene za 22,40 evra na 147,53 evra/MWh, u Crnoj Gori za 26,90 evra na 143,02 evra/MWh, dok je u Severnoj Makedoniji cena pala za 12,30 evra na 141,67 evra/MWh.
Južna tržišta ostala su znatno jeftinija od Mađarske uprkos rastu cena u Bugarskoj i Grčkoj. Bugarska je zabeležila rast od 18,80 evra na 159,11 evra/MWh, dok je Grčka poskupela za 18,90 evra na 142,30 evra/MWh. U Rumuniji je cena ostala nepromenjena na 169,19 evra/MWh.
Na mađarskom HUPX-u cena se kretala u suprotnom smeru, porastavši za 9,70 evra na 177,76 evra/MWh. Slovenija je zabeležila još snažniji rast od 21,10 evra na 191,57 evra/MWh, dok je Austrija dostigla 189,48 evra/MWh.
Širenje cenovnog jaza ukazuje na to da jeftina proizvodnja dostupna na Balkanu nije mogla slobodno da se plasira na skuplja mađarska i slovenačka tržišta. Mađarska je trgovala uz premiju od 18,65 evra/MWh u odnosu na Bugarsku, 35,46 evra/MWh u odnosu na Grčku i 34,73 evra/MWh u odnosu na Crnu Goru.
Cena u Nemačkoj istovremeno je pala za 39,40 evra na 142,89 evra/MWh, čime je preokrenut prethodni mađarski diskont i formirana mađarska premija od 34,87 evra/MWh u odnosu na Nemačku. Raspon između Mađarske i Nemačke tako se u samo jednoj sesiji promenio za više od 49 evra/MWh.
Uvoz iz Austrije i Slovačke u zonu Mađarske i Slovenije zbog toga je povećan za 719 MW, na prosečnih 1.302 MW. Kombinovani neto uvoz Mađarske i jugoistočne Evrope porastao je za 833 MW, na 939 MW, što ukazuje da je skupljim tržištima centralne Evrope bilo potrebno znatno više spoljnog snabdevanja.
Prognozirana potrošnja električne energije u regionu iznosila je 29.745 MW, što je 844 MW više nego dan ranije. Mađarska je imala prognoziranu potrošnju od 4.749 MW, Grčka 5.687 MW, Rumunija i Bugarska zajedno 9.097 MW, a Slovenija i Hrvatska 8.922 MW.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora dala je mešovitu sliku. Prognoza solarne proizvodnje povećana je za 1.815 MW, na 7.730 MW, što je pomoglo da dnevne cene budu niže na više balkanskih tržišta. Istovremeno je prognoza proizvodnje iz vetra smanjena za 826 MW, na 2.115 MW, povećavajući zavisnost od uvoza i dispečabilne proizvodnje tokom perioda bez solarne proizvodnje.
Snažnija solarna prognoza tako je bila dovoljna da obori cene u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji, ali nije uspela da eliminiše premije za oskudicu na severu. Rezultat je bilo fragmentisano regionalno tržište na kojem su geografija i raspoloživi prekogranični prenosni kapacitet imali veći uticaj od ukupnog regionalnog bilansa ponude.
Italija je ostala najskuplje tržište u regionu sa cenom od 222,81 evra/MWh, uprkos dnevnom padu od 4,90 evra. Cena je bila 45,05 evra/MWh viša od mađarske i više od 113 evra/MWh viša od srpske, zadržavajući snažne podsticaje za izvoz ka severu i zapadu tamo gde je prenosni kapacitet bio dostupan.
Fjučersi za mađarsko tržište ukazivali su da se zategnuti uslovi na tržištu neće brzo ublažiti. Ugovor za 39. nedelju blago je pao na 179,50 evra/MWh, dok je za 40. nedelju porastao na 185,50 evra/MWh. Oktobarski ugovor ostao je na višem nivou od 195 evra/MWh, dok je ugovor za kalendarsku 2026. godinu iznosio 149,50 evra/MWh.
Tržište 17. septembra stoga nije bilo jednostavno podeljeno na zemlje sa viškom i zemlje sa deficitom. Nagli pad cene u Srbiji uz istovremeni rast uvoza u Mađarsku ukazao je na dublje strukturno ograničenje: jeftina električna energija bila je dostupna na Balkanu, ali mreža nije mogla da omogući dovoljan njen plasman na tržišta spremna da plate najviše cene.
