Potrošnja električne energije u rumunskim domaćinstvima pala je za 11,9% međugodišnje tokom prvih sedam meseci 2026. godine, doprinoseći širem smanjenju nacionalne potražnje, iako su proizvodnja iz obnovljivih izvora i izvoz električne energije porasli.
Ukupna finalna potrošnja električne energije smanjena je za 4,3% u odnosu na period januar–jul 2025. godine. Potrošnja poslovnog sektora i drugih ekonomskih korisnika pala je za 1,8%, dok je potrošnja električne energije za javnu rasvetu smanjena za 7%.
Raspoloživi izvori električne energije u Rumuniji ostali su uglavnom stabilni i iznosili su 40,36 TWh, što je samo 54 GWh više nego u istom periodu 2025. godine. Međutim, mala promena ukupnog obima prikriva značajnu promenu strukture proizvodnog miksa.
Proizvodnja hidroelektrana povećana je za 16,4%, na 8,39 TWh, odnosno za približno 1,18 TWh. Proizvodnja iz vetra porasla je za oko 227 GWh, na 3,62 TWh, dok je proizvodnja iz solarnih elektrana povećana za više od 1,20 TWh, na 4,10 TWh.
Proizvodnja iz termoelektrana kretala se u suprotnom smeru, smanjivši se za 7,9%, na 8,82 TWh. Nuklearna proizvodnja pala je za 12,3%, na 5,36 TWh, delimično zbog zastoja i operativnih ograničenja u nuklearnoj elektrani Černavoda.
Izvoz električne energije povećan je za približno 930 GWh, na 9,04 TWh tokom posmatranih sedam meseci. Potrošnja povezana sa radom mreže i trafostanica porasla je za 381 GWh, na 3,24 TWh, što ukazuje na sve veći značaj efikasnosti mreže kako rastu proizvodnja iz obnovljivih izvora i prekogranični tokovi.
Primarni energetski resursi smanjeni su za 6,2%, na 18,14 miliona tona ekvivalenta nafte. Domaća proizvodnja primarne energije pala je za 2,9%, dok je uvoz smanjen znatno više, za 9,4%, na 8,87 miliona tona ekvivalenta nafte.
Pad potrošnje električne energije u domaćinstvima može biti posledica kombinacije poboljšanja energetske efikasnosti, veće sopstvene proizvodnje prosumera, osetljivosti potrošača na cene i vremenskih uslova. Proizvodnja iz krovnih solarnih elektrana koju domaćinstva neposredno troše može smanjiti izmerenu potrošnju iz mreže, a da pritom ne dovede do proporcionalnog smanjenja stvarne potrošnje električne energije.
Rast rumunskog izvoza početkom 2026. godine takođe treba posmatrati u kontekstu naknadnog pogoršanja hidroloških uslova. Letnja obustava rada Černavode i niži vodostaj Dunava značajno su zaoštrili situaciju u elektroenergetskom sistemu nakon jula, pokazujući da se povoljan kumulativni bilans može brzo pretvoriti u zavisnost od uvoza kada veliki proizvodni kapaciteti postanu nedostupni.
