Crna Gora postavlja regulatorne temelje za tržište fleksibilnosti električne energije na dva nivoa, koje bi istoj novoj klasi agregatora i fleksibilnih potrošača moglo omogućiti da odgovore i na nacionalne potrebe za balansiranjem i na lokalna ograničenja u distributivnoj mreži.
Operator prenosnog sistema CGES izradio je nova pravila za usluge balansiranja kojima se izričito omogućava agregacija potrošnje, skladišta električne energije i proizvodnih postrojenja unutar obračunske oblasti, kako bi mogli da se kvalifikuju kao pružaoci usluga balansiranja.
Okvir obuhvata rezerve za održavanje frekvencije, automatske i manuelne rezerve za ponovnu uspostavu frekvencije, kao i rezerve zamene, uz pravila za kvalifikaciju, nabavku kapaciteta, aktiviranje balansne energije, obračun i penale za neispunjavanje obaveza. CGES je nacrt usvojio u maju, nakon čega ga je stavio na javne konsultacije.
Ova promena bi manjim resursima omogućila ulazak na tržišta kojima su istorijski dominirale velike proizvodne jedinice.
Pojedinačna poslovna zgrada ili industrijsko postrojenje može biti premalo ili operativno nepogodno da se samostalno kvalifikuje. Agregator bi mogao da objedini više potrošača, proizvođača ili drugih fleksibilnih resursa u portfolio čiji zbirni odziv ispunjava tehničke zahteve CGES-a.
Nacrt takođe pravi razliku između balansnog kapaciteta i aktivirane balansne energije, što pruža mogućnost da pružaoci usluga ostvaruju prihod i za samo držanje fleksibilnosti raspoloživom, kao i za električnu energiju koju operator sistema zaista aktivira.
Međutim, značajniji razvoj odvija se ispod nivoa prenosne mreže.
Operator distributivnog sistema CEDIS objavio je 6. marta pravila koja uređuju usluge pomoćnih usluga koje nisu povezane sa frekvencijom, dok crnogorski Zakon o energetici predviđa nabavku usluga fleksibilnosti od strane operatora distributivnog sistema, uključujući upravljanje zagušenjima, kroz transparentne i tržišno zasnovane procedure. Zakon takođe omogućava pružanje ne-frekventnih pomoćnih usluga od strane distribuiranih proizvođača, obnovljivih izvora, potrošača koji učestvuju u upravljanju potrošnjom, operatora skladišta i agregatora.
Time se postavljaju obrisi dva različita tržišta fleksibilnosti.
CGES traži resurse sposobne da pomognu u balansiranju nacionalnog elektroenergetskog sistema.
CEDIS može zahtevati fleksibilnost na određenom delu svoje mreže.
To nisu isti proizvodi.
Fabrika koja smanji potrošnju za 5 MW može biti vredna CGES-u ako u Crnoj Gori na nacionalnom nivou postoji manjak električne energije. Ista fabrika može imati dodatnu vrednost za CEDIS ako njeno smanjenje potrošnje ublažava zagušenje ili podržava rad mreže na određenom distributivnom čvoru.
Ova razlika postaje važnija kako se obnovljivi izvori i aktivni potrošači šire kroz distributivnu mrežu.
Vrednost za nacionalno balansiranje prvenstveno zavisi od toga kada je fleksibilnost raspoloživa.
Kod distributivne fleksibilnosti dodatno je važno gde se resurs nalazi.
Megavat u Nikšiću ne može nužno da reši problem naponskih prilika ili zagušenja na drugom delu distributivne mreže u zemlji.
To bi vremenom moglo dovesti do formiranja lokacionih cena fleksibilnosti.
Više od balansne energije
Crnogorsko zakonodavstvo o električnoj energiji takođe prepoznaje ne-frekventne usluge koje postaju sve značajnije kako elektroenergetski sistemi uključuju veći broj resursa priključenih preko invertora i menjaju način rada konvencionalnih sinhronih proizvodnih jedinica.
Ove usluge mogu uključivati podršku naponu i reaktivnoj snazi, funkcije obnove sistema i druge sposobnosti potrebne za održavanje stabilnosti elektroenergetskih mreža, ali koje nisu konvencionalni proizvodi električne energije ili usluge balansiranja frekvencije.
Komercijalna prilika razlikuje se od prodaje još jednog MWh.
Resurs može imati vrednost zbog onoga što njegov inverter, motor, generator ili upravljiva potrošnja mogu da urade za mrežu čak i kada cene aktivne električne energije nisu naročito atraktivne.
Zakonodavstvo zahteva saradnju operatora prenosnog i distributivnog sistema prilikom nabavke i aktiviranja ovih usluga, imajući u vidu rizik da potez jednog operatora u korišćenju fleksibilnosti može izazvati problem drugom operatoru.
Ta koordinacija postaće ključna ako isti portfoliji počnu da pružaju usluge na više tržišta.
Agregator bi, teoretski, mogao da upravlja industrijskom potrošnjom, distribuiranom proizvodnjom i drugim fleksibilnim resursima i deo tog kapaciteta ponudi na tržištu balansiranja CGES-a.
Ako je CEDIS-u istovremeno potrebna fleksibilnost od resursa na određenoj lokaciji, portfolio bi potencijalno mogao da ostvari još jedan izvor prihoda.
Međutim, isti MW ne može biti dva puta obećan za međusobno konfliktne namene.
Zato merenje, obračun referentne potrošnje, raspoloživost resursa i prioritet aktiviranja postaju podjednako važni kao i sama fizička fleksibilnost.
Upravo tu agregator postaje više od trgovca električnom energijom.
On mora da ima uvid u rad pojedinačnih resursa u realnom vremenu, ugovorna prava za njihovo aktiviranje, komunikaciju sa operatorima sistema i softver sposoban da odluči koje tržište u datom trenutku pruža najveću dostupnu vrednost, bez kršenja druge preuzete obaveze.
Lokalna fleksibilnost može odložiti ulaganja u mrežu
Tržište kod operatora distributivnog sistema moglo bi da promeni i model ulaganja u crnogorsku mrežu.
Distributivni operatori tradicionalno rešavaju rast opterećenja ili ograničenja povezana sa proizvodnjom jačanjem kablova, transformatora i trafostanica.
Fleksibilnost stvara još jednu mogućnost.
Ako se usko grlo u mreži pojavljuje samo tokom ograničenog broja sati godišnje, plaćanje potrošačima ili proizvođačima da tokom tih perioda promene svoje ponašanje može biti jeftinije nego neposredno ulaganje u novu infrastrukturu.
Crnogorski regulatorni okvir izričito zahteva da se prilikom planiranja razvoja distributivne mreže proceni potencijal korišćenja usluga fleksibilnosti, upravljanja potrošnjom, skladištenja i drugih resursa kao alternativa konvencionalnom razvoju mreže.
Time fleksibilnost postaje potencijalna ne-mrežna investicija.
Novi transformator predstavlja regulisanu kapitalnu imovinu.
Ugovor o fleksibilnosti predstavlja operativnu uslugu.
DSO može upoređivati troškove oba rešenja.
Za učesnike na tržištu to stvara drugačiju vrstu mogućnosti za prihod, jer lokalna fleksibilnost može imati vrednost čak i kada je nacionalni sistem izbalansiran, a veleprodajne cene električne energije ne pokazuju značajnija odstupanja.
Potrošač se praktično plaća za pomoć u izbegavanju ili odlaganju ulaganja u infrastrukturu.
Malo tržište moglo bi da pogoduje agregaciji
Mali elektroenergetski sistem Crne Gore stvara i mogućnosti i ograničenja.
Ograničen broj velikih fleksibilnih proizvođača mogao bi novim učesnicima da omogući povećanje konkurencije.
Istovremeno, tržištu bi moglo biti teško da privuče dovoljan broj nezavisnih pružalaca usluga za svaki pojedinačni proizvod.
Zbog toga nacrt CGES-a uključuje mehanizme za situacije u kojima je konkurencija nedovoljna ili tržišna nabavka ne uspe.
Agregacija bi mogla da pomogne u rešavanju tog problema objedinjavanjem resursa koji su pojedinačno premali za učešće na tržištu.
Veliki hoteli, tržni centri, vodovodni sistemi, industrijska postrojenja, komercijalni rashladni sistemi i, vremenom, flote električnih vozila mogli bi da raspolažu upravljivom potrošnjom električne energije.
Distribuirana postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora takođe bi mogla da učestvuju, ukoliko njihove tehničke mogućnosti i ugovorni aranžmani to omogućavaju.
Potrebna ulaganja sve više će biti digitalna, a ne isključivo elektroenergetska: pametna brojila, telemetrija, oprema za upravljanje, obračun referentne potrošnje i softver za optimizaciju.
Crna Gora zato još nema razvijeno dvostepeno tržište fleksibilnosti.
Okvir za balansiranje CGES-a i dalje je u fazi razvoja, dok komercijalni obim nabavke usluga od strane CEDIS-a tek treba da se razvije.
Ipak, institucionalni elementi počinju da se uklapaju.
Sledeći odlučujući korak biće da li će CEDIS početi da objavljuje konkretne zahteve za fleksibilnošću — lokaciju, potreban MW kapacitet, trajanje i cenu — i da li će konačni okvir CGES-a omogućiti redovnu konkurentnu nabavku na koju agregatori mogu da zasnivaju svoje investicije i poslovne modele.
Ako do toga dođe, sledeći fleksibilni energetski resurs Crne Gore možda neće biti nova proizvodna jedinica.
To bi mogao biti portfolio postojećih korisnika čija potrošnja električne energije postaje tržišno vredna i na nacionalnom i na lokalnom nivou elektroenergetske mreže.
