Evropski parlament podržao je izmene Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) koje bi mogle da ublaže neke od najviše destabilizujućih efekata ovog mehanizma na trgovinu električnom energijom sa Zapadnim Balkanom, u trenutku kada sve više pokazatelja ukazuje da taksa smanjuje komercijalnu razmenu i doprinosi fragmentaciji regionalnog tržišta električne energije.
Poslanici su 15. septembra 2026. usvojili pregovaračku poziciju sa 464 glasa za, 50 protiv i 159 uzdržanih, čime je otvoren put za pregovore sa državama članicama EU o konačnom tekstu zakona. Iako se veliki deo paketa odnosi na čelik, aluminijum i prerađivačku industriju, nekoliko odredbi koje se tiču električne energije imaće direktne posledice po elektroprivrede, trgovce i investitore u obnovljive izvore energije u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu.
Parlament je dodao predlog izuzeća za električnu energiju koja ulazi u EU kada operatori prenosnih sistema koriste prekogranične tokove radi stabilnosti elektroenergetske mreže. Cilj ove odredbe je da se spreči da hitno balansiranje, redispečing i druge razmene povezane sa sigurnošću sistema budu predmet CBAM obaveza kada je njihova svrha operativna, a ne komercijalna.
Ovo izuzeće još mora da bude predmet pregovora sa Savetom EU i ne odnosi se na redovnu trgovinu električnom energijom. Njegovo uključivanje ipak predstavlja značajan signal da mehanička primena prekogranične karbonske dažbine na povezane elektroenergetske sisteme može da utiče na fizičko funkcionisanje mreže.
Još važnije promene odnose se na obračun ugrađenih emisija. Postojeća metodologija CBAM-a može da dodeli uvozu električne energije nacionalnu podrazumevanu vrednost emisija koja u velikoj meri zavisi od fosilne proizvodnje zemlje izvoznice. Takav pristup može dovesti do karbonskog troška koji nije povezan sa stvarnom električnom energijom koja se isporučuje, posebno kada izvezena energija potiče iz hidroelektrana, vetroparkova ili solarnih elektrana.
Predložena izmena predviđa da se podrazumevane vrednosti obračunavaju na osnovu celokupnog miksa proizvodnje električne energije u zemlji, uključujući i nefosilne izvore. Zemlja koja nije članica EU takođe bi mogla da zatraži nižu vrednost ukoliko pouzdani podaci pokažu da su njene prosečne sistemske emisije, ili emisije proizvodnih jedinica koje određuju cenu, niže od evropske podrazumevane vrednosti.
Promene bi mogle imati značajan uticaj na Zapadni Balkan. Na osnovu postojećih podrazumevanih vrednosti i cene CBAM sertifikata od 75,28 evra po toni CO₂ u drugom kvartalu 2026. godine, indikativni prekogranični trošak iznosi oko 86,42 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 78,37 evra/MWh za Srbiju, 74,08 evra/MWh za Kosovo, 73,70 evra/MWh za Crnu Goru i 66,77 evra/MWh za Severnu Makedoniju. Albanija ima nulti podrazumevani faktor, što odražava njen dominantno hidroenergetski sistem.
Ovi troškovi često premašuju razlike u veleprodajnim cenama koje trgovinu električnom energijom preko granice čine komercijalno isplativom. Tokom drugog kvartala, prosečna cena električne energije u Italiji bila je oko 27 evra/MWh viša nego u Crnoj Gori, dok je mađarska cena bila približno 13 evra/MWh viša od srpske. CBAM trošak veći od 70 evra/MWh stoga može u potpunosti da poništi vrednost izvoza koji bi bez karbonske dažbine bio profitabilan.
Prvih šest meseci definitivnog perioda primene CBAM-a ukazuje da ovaj mehanizam već utiče na ponašanje regionalnog tržišta. Bruto planirana razmena električne energije između Zapadnog Balkana i susednih tržišta EU smanjena je za oko 15% međugodišnje u drugom kvartalu 2026., odnosno približno 19% u prvoj polovini godine.
Istovremeno, trgovina na četiri posmatrane berze električne energije na Zapadnom Balkanu povećana je za 19%, na 2,70 TWh, u drugom kvartalu. Suprotna kretanja ukazuju da trgovinska aktivnost nije nestala, već se sve više zadržava unutar regionalnih tržišta umesto da prelazi u EU.
Zapadni Balkan je u drugom kvartalu ponovo zabeležio sezonsku neto uvoznu poziciju od oko 1.048 GWh, nakon izuzetnog neto izvoza od približno 1.247 GWh u prvom kvartalu, kada su povoljni hidrološki uslovi proizveli privremeni višak električne energije. Slabija hidroproizvodnja, pad referentnih cena u EU i promene u ekonomici goriva takođe su uticale na ovaj preokret, zbog čega se smanjenje trgovine ne može pripisati isključivo CBAM-u.
Ipak, regionalno tržište se nije vratilo na strukturu iz 2025. godine. Električna energija se sve više usmerava ka severu preko Srbije, dok su pojedini tradicionalni pravci prema Hrvatskoj, Bugarskoj, Grčkoj i Italiji komercijalno slabiji. Rezultat je segmentiranije regionalno tržište, u trenutku kada vlade istovremeno nastoje da prodube regionalnu integraciju i povežu berze električne energije Zapadnog Balkana sa jedinstvenim dnevnim tržištem EU.
Izvoz i trgovina električnom energijom mogu uglavnom da se nastave kao i do sada, ali transakcije prema EU sve više moraju biti praćene CBAM paketom dokaza koji identifikuje izvor električne energije i njene ugrađene emisije, navode analitičari kompanije Virtu.Energy, platforme za inženjersku podršku u oblasti CBAM-a za električnu energiju. Dokumentacija mora biti dovoljno potpuna i sledljiva da bi mogla da bude predmet provere od strane akreditovanog verifikacionog tela u EU.
Iako ovlašćeni CBAM deklarant ili uvoznik iz EU zadržava formalnu odgovornost za usklađenost, veliki deo potrebnih podataka o proizvodnji, merenju, ugovorima i isporuci mora da potiče od izvoznika i proizvođača električne energije. Uvoznik će zato morati da prenese značajan deo dokumentacionih zahteva niz komercijalni lanac.
Analitičari Virtu.Energy preporučuju da se što ranije uvede proces prethodne verifikacije. Proizvođači, trgovci i uvoznici trebalo bi već sada da uspostave potreban lanac dokaza, umesto da čekaju godišnje CBAM prijave i rokove za predaju sertifikata. Podaci koji nisu prikupljeni u trenutku proizvodnje ili isporuke mogu biti veoma teško, a ponekad i nemoguće, naknadno rekonstruisati.
Predložena zakonodavna revizija mogla bi da ublaži pritisak na regionalno tržište smanjenjem podrazumevanih vrednosti i olakšavanjem dokazivanja stvarnih emisija na nivou proizvodnog postrojenja. Parlament i Savet EU još moraju da usaglase konačni tekst, uključujući tretman hitnih tokova električne energije i zaštitne mehanizme koji bi mogli da se primenjuju tokom ozbiljnih poremećaja na tržištu.
Konačan dogovor očekuje se do kraja 2026. godine, dok bi neke izmene koje se odnose na električnu energiju mogle da se primenjuju retroaktivno od 1. januara 2026. Do završetka pregovora trgovci će morati da nastave da formiraju cene električne energije uz postojeće podrazumevane CBAM obaveze, dok istovremeno pripremaju dokaze potrebne za obračun stvarnih emisija. U suprotnom, karbonski trošak će i dalje moći da premaši osnovnu komercijalnu vrednost prekograničnih prenosnih kapaciteta.
