Neto uvoz električne energije u Rumuniji porastao je 82,08%, na 135,72 GWh, u nedelji zaključno sa 20. septembrom, dok je pad proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora povećao oslanjanje zemlje na prekogranično snabdevanje.
Proizvodnja električne energije iz vetra i sunca u Rumuniji smanjena je 25,9%, dok je proizvodnja iz hidroelektrana pala 13,50%. Potražnja za električnom energijom takođe je bila niža, za 5,83%, na 866,61 GWh, ali pad potrošnje nije bio dovoljan da spreči rast uvoza.
Ovakav razvoj dodatno je povećao razliku između Rumunije i susedne Bugarske. Bugarska je ostala neto izvoznik sa 247,47 GWh, iako je njen izvozni bilans smanjen 9,90% u odnosu na prethodnu nedelju. Prosečna cena električne energije na tržištu dan unapred u Rumuniji iznosila je 177,36 evra/MWh, u poređenju sa 162,07 evra/MWh u Bugarskoj, što predstavlja razliku od oko 15 evra/MWh.
Ove brojke ukazuju na potencijal za prekograničnu trgovinu, ali ne predstavljaju garantovanu zaradu. Raspoloživi prenosni kapacitet, cene električne energije po satima i troškovi obezbeđivanja kapaciteta određuju da li se cenovna razlika između dva tržišta može stvarno iskoristiti.
Prosečna nedeljna cena električne energije u Rumuniji ostala je gotovo nepromenjena uprkos rastu uvoza. Zbog toga je promena obima uvoza jasniji tržišni signal: slabija domaća proizvodnja iz obnovljivih izvora i hidroelektrana povećala je oslanjanje Rumunije na susedne elektroenergetske sisteme, čak i uz pad potrošnje.
