Crna Gora povećava efektivni trošak emisija ugljenika koji snosi državna elektroenergetska kompanija EPCG na 75 evra po toni CO₂, što bi potencijalno moglo da stvori godišnje opterećenje od oko 70 miliona evra i značajno pogorša ekonomsku isplativost proizvodnje električne energije iz uglja u termoelektrani Pljevlja.
Predsednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović rekao je da će kompanija u Eko-fond u okviru crnogorskog sistema trgovanja emisijama uplaćivati punu tržišnu cenu od 75 evra po toni, u odnosu na raniji minimalni nivo od oko 24 evra po toni.
Povećanje je značajno jer Pljevlja ostaju jedno od najvažnijih domaćih proizvodnih postrojenja u Crnoj Gori, posebno tokom perioda nepovoljne hidrologije, kada proizvodnja hidroelektrana opada.
Znatno viša naknada za emisije ugljenika povećava marginalni trošak proizvodnje električne energije iz uglja i smanjuje razliku između domaće proizvodnje i uvoza električne energije sa susednih tržišta.
Ovaj obračun postaje sve važniji kako se veleprodajne cene električne energije u jugoistočnoj Evropi naglo menjaju između perioda obilja jeftine energije iz obnovljivih izvora i skupih sati nestašice.
Viša domaća cena ugljenika važna je i za izvoz električne energije u Evropsku uniju u okviru CBAM-a.
Tamo gde su domaći troškovi emisija ugljenika usklađeni sa relevantnim pravilima EU i mogu biti dokazani, oni mogu smanjiti preostalu obavezu plaćanja ugljenika povezanu sa uvezenom električnom energijom.
To potencijalno poboljšava položaj crnogorske električne energije u odnosu na izvoz sa tržišta na kojima emisije ugljenika uglavnom nisu adekvatno vrednovane.
EPCG je saopštila da je neizvesnost u vezi sa CBAM-om već smanjila prihode u prvom kvartalu za oko 12–13 miliona evra, što pokazuje koliko regulativa u oblasti emisija ugljenika sada direktno utiče na komercijalne odluke.
Novi nivo od 75 evra po toni stoga ima dvostruki efekat.
On stvara znatno veći trošak za TE Pljevlja, ali bi istovremeno mogao da učini crnogorski sistem vrednovanja emisija relevantnijim prilikom obračuna izloženosti izvoznika ugljeničnim troškovima na granici EU.
Za EPCG, izazov je sve više u tome da visokoemisionu proizvodnju zameni dovoljnim kapacitetima solarne i energije vetra, hidro fleksibilnošću i skladištenjem, kako bi se očuvala sigurnost snabdevanja bez jednostavnog prebacivanja troška na uvoz.
Godišnje opterećenje od 70 miliona evra zbog emisija ugljenika čini ovu tranziciju manje dugoročnim političkim izborom, a više neposrednim pitanjem uticaja na bilans kompanije.
