Crna Gora je smanjila troškove uvoza električne energije na manje od 42 miliona evra u dosadašnjem delu 2026. godine, što predstavlja značajno poboljšanje nakon što je tokom prošlogodišnjeg višemesečnog remonta Termoelektrane Pljevlja potrošila gotovo 182 miliona evra, čime je dodatno ojačan argument za proširenje direktne prenosne veze sa Italijom.
Ministar energetike Admir Šahmanović rekao je da se bilans električne energije u zemlji vraća ka ravnoteži kako se domaća proizvodnja oporavlja.
Poboljšanje je usledilo nakon ponovnog pokretanja Termoelektrane Pljevlja i veće raspoloživosti drugih domaćih proizvodnih kapaciteta.
Izloženost Crne Gore uvozu naglo je porasla kada je Pljevlja bila na približno devetomesečnoj ekološkoj rekonstrukciji, zbog čega je zemlja bila prinuđena da velike količine električne energije kupuje na susednim tržištima.
Najnoviji podaci pokazuju koliko je domaća proizvodnja značajna tokom perioda regionalne volatilnosti cena.
Smanjenje uvoza za više od 100 miliona evra u odnosu na period remonta značajno poboljšava novčanu poziciju elektroenergetskog sektora.
Drugi kabl sa Italijom jača izvozni pravac
Dugoročniji značaj ima plan Crne Gore za izgradnju drugog kraka podmorskog elektroenergetskog interkonektora sa Italijom.
Zvaničnici navode da je postignut dogovor o realizaciji dodatne veze, čime bi se praktično udvostručio prenosni kapacitet ovog koridora.
To postaje sve značajnije kako raste portfelj projekata iz obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori.
Kompanija CGES objavila je da ugovori o priključenju obuhvataju oko 3 GW projekata, među kojima dominiraju solarne elektrane, što je znatno više od količine električne energije koju malo domaće tržište može da potroši.
Ukoliko značajan deo tih projekata bude pušten u rad, Crnoj Gori će biti potreban dovoljan izvozni kapacitet.
Interkonektor sa Italijom omogućava joj direktan pristup jednom od najvećih evropskih tržišta električne energije.
Drugi kabl bi stoga mogao da postane ključan za finansijsku održivost projekata iz obnovljivih izvora.
Međutim, sam prenosni kapacitet neće garantovati atraktivne prihode od izvoza.
Solarna proizvodnja u Crnoj Gori često će dostići maksimum u isto vreme kada i proizvodnja iz obnovljivih izvora u Albaniji, Grčkoj, Srbiji i Italiji.
To stvara rizik da velike količine električne energije dospeju na tržište upravo kada su cene najniže.
Zbog toga će skladištenje energije i optimizacija hidroelektrana biti od ključnog značaja.
Postojeći hidroenergetski kapaciteti Crne Gore predstavljaju važnu prednost, jer omogućavaju da se voda sačuva kada je solarna proizvodnja visoka i iskoristi tokom sati kada električna energija ima veću tržišnu vrednost.
Napreduju i rezerve nafte
Vlada je takođe saopštila da su obavezne rezerve naftnih derivata u Crnoj Gori dostigle oko 40% ciljanog nivoa potrebnog za 90-dnevne rezerve u vanrednim situacijama.
To predstavlja dodatni element ulaganja u energetsku bezbednost zemlje.
Istovremeno, nadležni organi izdali su 65 urbanističko-tehničkih uslova za projekte vetroelektrana i solarnih elektrana, čime se potvrđuje obim portfelja projekata iz obnovljivih izvora energije.
Neposredna tržišna priča ipak ostaje elektroenergetski bilans.
Crna Gora je prešla put od perioda u kojem je zastoj Termoelektrane Pljevlja nametao gotovo 182 miliona evra uvoza, do situacije u kojoj je račun za uvoz ostao ispod 42 miliona evra.
Ukoliko se novi projekti iz obnovljivih izvora, skladištenje energije i drugi kabl sa Italijom budu razvijali istovremeno, naredni izazov za zemlju mogao bi biti potpuno drugačiji.
Umesto finansiranja skupog uvoza, Crna Gora će morati da maksimalno poveća vrednost rastućih viškova električne energije.
