Zimski energetski bilans Srbije sve je više izložen međunarodnim cenama goriva i uvozu električne energije, dok se visoke cene nafte i gasa poklapaju sa izuzetno slabom hidrološkom proizvodnjom.
Prema izveštajima sa domaćeg tržišta, cena sirove nafte dostigla je približno 105 dolara po barelu, što predstavlja rast od oko 8% za nedelju dana, 17% za mesec dana i 57% u odnosu na isti period prethodne godine. Dugotrajno zadržavanje cene iznad 100 dolara po barelu stvaralo bi direktan pritisak na maloprodajne cene goriva i troškove transporta u Srbiji.
Vlada može privremeno ograničiti prenos rasta cena na potrošače kroz prilagođavanje akciza, ali se time deo tereta prebacuje na državni budžet. Dugotrajno zadržavanje sniženih akciza smanjilo bi budžetske prihode ili bi zahtevalo nadoknadu kroz druge mere.
Prirodni gas predstavlja neposredniji rizik tokom zime. Cene na evropskim gasnim hubovima naglo su porasle usled zabrinutosti zbog snabdevanja i sezonske potrebe za dopunom skladišta. Snabdevanje Srbije i dalje u velikoj meri zavisi od nastavka aranžmana sa Rusijom i dostupnosti pravca preko Bugarske.
Trenutno produženje sporazuma Srbije o snabdevanju gasom sa Rusijom ističe krajem septembra. Novo produženje omogućilo bi Srbiji pristup gasu po cenama nižim od aktuelnih nivoa na evropskim hubovima. Srbija takođe može da računa na količine ugovorene iz Azerbejdžana, domaće zalihe u skladištu Banatski Dvor i kapacitete zakupljene u Mađarskoj, ali ti izvori ne eliminišu u potpunosti značaj ruskih isporuka.
Električna energija predstavlja treću tačku pritiska. Nizak nivo vode značajno je smanjio proizvodnju hidroelektrana, pri čemu je proizvodnja u kompleksu Đerdap, prema izveštajima, pala na oko 20% uobičajenog kapaciteta. Termoelektrane održavaju stabilnost sistema, ali smanjena hidroproizvodnja povećava potrebu Srbije za radom lignitnih blokova i uvozom električne energije sa susednih tržišta.
Vreme uvoza biće od ključnog značaja. Slaba hidrološka situacija često istovremeno pogađa više tržišta duž Dunava i na Balkanu, podižući cene električne energije na day-ahead tržištima upravo u periodu kada je Srbiji potrebna dodatna energija. Raspoloživost nuklearnih kapaciteta u Rumuniji i ograničenja proizvodnje u Bugarskoj mogu dodatno zaoštriti situaciju na povezanom regionalnom tržištu.
Srbija raspolaže zalihama gasa, različitim opcijama snabdevanja i velikim domaćim lignitnim kapacitetima, zbog čega je fizička nestašica manje verovatna od značajnog rasta troškova elektroenergetskog sistema. Neposredniji rizik predstavlja kombinovani finansijski efekat skuplje uvozne električne energije, viših cena gasa i državnih intervencija za ograničavanje rasta troškova za domaćinstva i goriva.
