Bosna i Hercegovina je napredovala u pripremi oko 103 miliona evra predloženog finansiranja za nove vetroelektrane i modernizaciju distributivne mreže, sa ciljem da istovremeno poveća proizvodne kapacitete i otkloni uska grla u mreži koja sve više ograničavaju razvoj obnovljivih izvora energije.
Savet ministara odobrio je predlog kredita KfW-a od 65 miliona evra za vetroelektranu Poklečani, snage 132 MW, koju razvija Elektroprivreda HZHB.
Planirano je da projekat obuhvati 20 vetroturbina i da ostvaruje očekivanu godišnju proizvodnju od oko 437 GWh.
Odvojeni predlog za kredit EBRD-a od 38 miliona evra namenjen je finansiranju rekonstrukcije oko 700 km srednjenaponske i 1.000 km niskonaponske mreže kojom upravlja Elektrodistribucija Elektrokrajina.
Oba predloga finansiranja još zahtevaju dodatna odobrenja i ne bi ih trebalo smatrati zaključenim finansijskim aranžmanima.
Njihov značaj proizlazi upravo iz njihove kombinacije.
Problem razvoja obnovljivih izvora u Bosni sve više postaje pitanje ne samo izgradnje proizvodnih kapaciteta, već i jačanja mreže koja može da prihvati i prenese proizvedenu energiju.
Vetroelektrana Poklečani povećala bi instalirani proizvodni kapacitet Elektroprivrede HZHB za približno 14,6%, a godišnju proizvodnju za oko 20%.
To bi značajno doprinelo diverzifikaciji portfolija koji je u velikoj meri izložen hidrološkim prilikama.
Hidrološki rizik podstiče diverzifikaciju
Bosna i Hercegovina se istorijski u velikoj meri oslanja na hidroenergiju i ugalj.
Ta kombinacija može da obezbedi izvozne viškove u povoljnim godinama, ali sistem istovremeno čini ranjivim kada su padavine slabe ili kada termoenergetski kapaciteti imaju neplanirane ispade.
Vetar donosi novi izvor proizvodnje sa drugačijim profilom proizvodnje.
Projekat modernizacije distributivne mreže rešava drugu stranu energetske tranzicije.
Mali solarni projekti i drugi distribuirani obnovljivi izvori sve više opterećuju mreže koje su prvobitno projektovane prvenstveno za jednosmerne tokove električne energije.
Rekonstrukcija oko 1.700 km distributivne infrastrukture trebalo bi da poveća kapacitet mreže za priključenje novih proizvođača, uz istovremeno smanjenje gubitaka i poboljšanje pouzdanosti snabdevanja.
Ove dve investicije zato rešavaju različite delove istog tržišnog problema.
Poklečani donosi novu proizvodnju električne energije iz obnovljivog izvora na nivou velikog proizvodnog objekta.
Program Elektrokrajine treba da omogući da se manji projekti priključuju na mrežu bez preopterećenja lokalne infrastrukture.
Bosna i Hercegovina se i dalje suočava sa značajnim preprekama u oblasti dozvola, politike i finansiranja, dok je mnogim najavljenim projektima iz obnovljivih izvora trebalo više godina da dođu do faze izgradnje.
Zbog toga su najnovija odobrenja važna, ali sama po sebi nisu presudna.
Pravi test i dalje predstavljaju zatvaranje finansijske konstrukcije i fizička realizacija projekata.
Ipak, pravac postaje sve jasniji.
Hidrološka volatilnost i stari termoenergetski kapaciteti na ugalj primoravaju Bosnu da ubrza diverzifikaciju, dok istovremeni rast obnovljivih izvora zahteva od zemlje da ulaže sve više u elektroenergetsku mrežu.
Proizvodni kapaciteti i mrežna infrastruktura više ne mogu da se planiraju odvojeno.
