Crna Gora je gotovo 30% svojih potreba za električnom energijom u 2025. godini pokrila neto uvozom, što ukazuje na i dalje izraženu zavisnost od regionalnih veleprodajnih tržišta, uprkos pretežno obnovljivom domaćem proizvodnom miksu.
Domaće elektrane proizvele su 2.398,6 GWh, dok je neto uvoz iznosio dodatnih 1.031,9 GWh. Ukupne potrebe elektroenergetskog sistema dostigle su 3.430,5 GWh.
Gubici u prenosnoj i distributivnoj mreži bili su posebno visoki i iznosili su 463,8 GWh, što odgovara približno 19% domaće proizvodnje i više je od tri puta u odnosu na ukupnu potrošnju električne energije u industriji.
Obnovljivi izvori su ipak dominirali domaćom proizvodnjom. Hidroenergija, energija vetra i solarna energija činile su 76,2% ukupno proizvedene električne energije u Crnoj Gori.
Hidroenergija je i dalje bila ubedljivo najveći izvor električne energije, sa proizvodnjom približno dva i po puta većom od proizvodnje iz termoelektrana.
Struktura potrošnje takođe ukazuje na ograničenu bazu energetski intenzivne industrije u Crnoj Gori. Industrija je činila svega oko 4,5% finalne potrošnje električne energije, dok su domaćinstva, privreda i javne službe zajedno učestvovali sa gotovo 95%.
Smanjenje gubitaka u mreži i povećanje domaćih proizvodnih kapaciteta biće ključni za ograničavanje zavisnosti Crne Gore od uvoza, kako potrošnja električne energije i regionalna trgovina nastavljaju da rastu.
