Srbija je u nedelji zaključno sa 20. septembrom prešla iz pozicije neto izvoznika u neto uvoznika električne energije, nakon što je snažan pad proizvodnje iz vetra i sunca promenio bilans snabdevanja, uprkos značajnom rastu proizvodnje iz hidroelektrana.
Zemlja je zabeležila 14,89 GWh neto uvoza, u poređenju sa 23,84 GWh neto izvoza nedelju dana ranije. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora pala je 69,6%, što je najveći procentualni pad među posmatranim tržištima. Proizvodnja hidroelektrana porasla je 74,14%, na 42,98 GWh, ali ni taj rast nije bio dovoljan da spreči promenu trgovinske pozicije Srbije.
Potražnja za električnom energijom takođe je oslabila, za 4,12%, na 552,38 GWh. Prosečna cena električne energije na tržištu dan unapred u Srbiji pala je 2,72%, na 151,46 evra/MWh, čime je Srbija bila drugo najjeftinije tržište u izveštaju, nakon Turske. Zbog toga prelazak na neto uvoz sam po sebi ne ukazuje ni na manjak električne energije ni na nagli rast cena.
Nedeljni podaci pokazuju koliko brzo trgovinska pozicija Srbije može da se promeni kada proizvodnja iz obnovljivih izvora oscilira. Za proizvođače i snabdevače ključno pitanje je da li hidroelektrane, termoelektrane i uvoz mogu konkurentno da pokriju takve promene u proizvodnji, posebno sa daljim povećanjem kapaciteta vetra i sunca u elektroenergetskom sistemu.
Srbija je električnu energiju uvozila tokom relativno jeftine nedelje. Sličan pad proizvodnje tokom perioda regionalnog rasta cena doneo bi drugačiju izloženost troškovima uvoza.
