Albanija priprema stavljanje strateških rezervi goriva pod direktnu državnu kontrolu, dok geopolitički rizici povećavaju pritisak na manja tržišta koja zavise od uvoza goriva da ojačaju sigurnost snabdevanja.
Nacrt zakona predviđa osnivanje Nacionalne uprave za sigurnost ugljovodonika, koja bi bila zadužena za upravljanje rezervama za vanredne situacije, praćenje nivoa zaliha i odlučivanje o tome kada gorivo treba plasirati na domaće tržište.
Reforma bi zamenila postojeći model prema kojem privatne kompanije održavaju obavezne rezerve naftnih derivata u Albaniji. Direktna državna kontrola trebalo bi da unapredi nadzor i omogući bržu reakciju u slučaju poremećaja u snabdevanju ili naglih promena cena na međunarodnom tržištu nafte.
Predloženi sistem bi takođe približio albanski okvir za vanredne rezerve zahtevima Evropske unije. Pre početka rada nove institucije biće potrebno odobrenje parlamenta.
Ova mera deo je šireg jačanja uloge države u sektoru goriva. Albanija takođe razmatra osnivanje državnog operatora za gorivo, što bi vladi moglo omogućiti veći uticaj na nabavku, skladištenje i distribuciju.
Kao relativno mali uvoznik, Albanija je posebno izložena poremećajima na međunarodnim tržištima sirove nafte, prerade i pomorskog transporta. Dugotrajniji prekid snabdevanja može brže uticati na domaće tržište nego u većim ekonomijama koje raspolažu većim komercijalnim zalihama i raznovrsnijom infrastrukturom.
Izazov za vladu biće da unapredi sigurnost snabdevanja, a da pritom ne potisne ulaganja privatnog sektora niti stvori dodatno fiskalno opterećenje. Efikasnost novog sistema na kraju će zavisiti od obima i kvaliteta rezervi, raspoloživih skladišnih kapaciteta i brzine oslobađanja goriva u slučaju krize.
