Cene električne energije u Srbiji i Crnoj Gori značajno su porasle za isporuku u utorak, za razliku od pada cena u Mađarskoj i Rumuniji, dok je potreba jugoistočne Evrope za neto uvozom povećana uprkos većoj proizvodnji iz solarnih elektrana.
Cena električne energije na srpskom SEEPEX day-ahead tržištu porasla je za 26,8 evra/MWh, na 196,49 evra/MWh, dok je cena na crnogorskom tržištu BELEN povećana za 22,1 evra/MWh, na 232,03 evra/MWh. Time je premija Crne Gore u odnosu na Srbiju povećana na 35,54 evra/MWh, što ukazuje na različite uslove snabdevanja na susednim tržištima.
Cena na mađarskom tržištu HUPX pala je za 7,9 evra/MWh, na 224,81 evra/MWh, dok je rumunski OPCOM zabeležio pad od 5,7 evra/MWh, na 222,73 evra/MWh. Srbija je ostala 28,32 evra/MWh ispod Mađarske, dok je Crna Gora bila 7,22 evra/MWh iznad mađarskog tržišta.
Najizraženija promena u odnosima regionalnih referentnih cena zabeležena je u Nemačkoj, gde je day-ahead cena porasla za 45,1 evra/MWh, na 201,70 evra/MWh. Premija Mađarske u odnosu na Nemačku zbog toga je smanjena za oko 53 evra/MWh, na 23,11 evra/MWh. Ovo približavanje cena uglavnom je posledica rasta nemačke cene, a ne šireg pada cena u jugoistočnoj Evropi.
Na južnim tržištima cene su nastavile da se kreću u različitim pravcima. Albanija je zabeležila pad od 37,6 evra/MWh, na 239,50 evra/MWh, ali je i dalje ostala najskuplje tržište u posmatranoj grupi zemalja jugoistočne Evrope. Cena u Severnoj Makedoniji porasla je za 36,9 evra/MWh, na 182,32 evra/MWh, dok je Grčka zabeležila rast od 17,9 evra/MWh, na 167,42 evra/MWh, zadržavši najnižu dnevnu prosečnu cenu.
Razlika između Albanije i Grčke iznosila je 72,08 evra/MWh. Takve razlike mogu stvoriti podsticaje za prekograničnu trgovinu, iako same razlike u dnevnim prosečnim cenama ne pokazuju da li je prenosni kapacitet bio dostupan niti da li je bilo moguće ostvariti punu trgovačku maržu.
Bugarska je zabeležila rast od 3,6 evra/MWh, na 207,38 evra/MWh. Slovenija i Hrvatska ostvarile su manje povećanje, dostigavši 220,09 evra/MWh i 221,06 evra/MWh, respektivno. Italija je poskupela za 23,2 evra/MWh, na 233,27 evra/MWh, pa je Crna Gora bila svega 1,24 evra/MWh ispod italijanske referentne cene.
Bilans regionalnog snabdevanja pokazao je male promene potražnje, ali veću zavisnost od uvoza. Prognozirana potrošnja na tržištima Mađarske i jugoistočne Evrope obuhvaćenim izveštajem povećana je za 33 MW, na 29.143 MW, dok je neto uvoz porastao za približno 309 MW, na 2.049 MW, što odgovara oko 7% potrošnje.
Prognozirana proizvodnja iz solarnih elektrana povećana je za 857 MW, na 6.719 MW, ali je proizvodnja iz vetra pala za 587 MW, na 1.288 MW. Ukupno povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora od oko 270 MW poklopilo se sa većom potrebom za uvozom, što pokazuje da veća solarna proizvodnja nije uklonila potrebu za dodatnim snabdevanjem iz inostranstva.
Prosečan neto priliv električne energije kroz koridor Austrija–Slovačka smanjen je za 20 MW, na 1.455 MW. Po nacionalnim bilansima, Rumunija je uvozila 1.514 MW, Hrvatska 1.091 MW, a Srbija 773 MW, dok je Bugarska izvozila 1.498 MW, a Grčka 655 MW. Ove vrednosti predstavljaju tokove električne energije, a ne obim trgovine na berzama.
Terminske cene takođe ukazuju na trajnu premiju Mađarske, uprkos smanjenju spot razlike. Cena mađarske električne energije za 42. nedelju pala je za 2 evra/MWh, na 201 evro/MWh, ali je premija u odnosu na Nemačku povećana za 11 evra/MWh, na 56,50 evra/MWh. Novembarski ugovor za Mađarsku poskupeo je za 1 evro/MWh, na 209 evra/MWh, dok je odgovarajuća razlika u odnosu na Nemačku povećana na 40 evra/MWh.
Cene gasa ostale su povišene, pri čemu je austrijska kotacija na tržištu CEGH iznosila 75,51 evra/MWh, a grčka 67,50 evra/MWh. Cena emisijskih dozvola iznosila je 83,87 evra/t, što predstavlja značajan trošak za proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva.
Za kupce u Srbiji i Crnoj Gori, neposredan signal predstavljaju viši troškovi nabavke električne energije, uprkos stabilnoj regionalnoj potražnji i većoj proizvodnji iz solarnih elektrana. Pad referentne cene u Mađarskoj doneo je ograničeno olakšanje: lokalne cene su porasle, uvoz je povećan, dok su terminske razlike i dalje ukazivale na značajnu regionalnu premiju.
