Cene električne energije širom jugoistočne Evrope naglo su porasle za ponedeljak, 5. oktobar, jer se povratak potrošnje karakteristične za radne dane poklopio sa manjom proizvodnjom iz vetra, što je povećalo premiju Mađarske u odnosu na Nemačku na 76,14 evra/MWh.
Prosečna cena električne energije na mađarskom HUPX day-ahead tržištu porasla je za 71,90 evra, na 232,76 evra/MWh, dok je na rumunskom OPCOM-u povećana za 67,50 evra, na 228,48 evra/MWh. Albanija je zabeležila najveći rast među obuhvaćenim tržištima, od 119,80 evra, na 277,08 evra/MWh.
Rast cena poklopio se sa prognoziranim povećanjem regionalne potrošnje električne energije na prosečnih 28.706 MW, što je za 2.758 MW, odnosno 10,6%, više nego u nedelju. Očekivalo se da će proizvodnja iz vetra pasti za 886 MW, na 2.093 MW, dok je solarna proizvodnja smanjena za 87 MW, na 5.549 MW.
Zajedno, povećanje potražnje i pad proizvodnje iz obnovljivih izvora ukazuju na približno 3.731 MW dodatnih potreba za snabdevanjem iz drugih izvora proizvodnje i uvoza u odnosu na nedelju. Podaci ukazuju na zategnutiji balans tokom radnog dana, ali ne utvrđuju koliko je svaki od faktora pojedinačno doprineo cenama na konkretnim tržištima.
Regionalni neto uvoz povećan je za 532 MW, na 1.636 MW. Dotoci iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji porasli su za 296 MW, na 1.326 MW, što ukazuje na veće oslanjanje na snabdevanje sa susednih tržišta centralne Evrope.
Nemačka se kretala u suprotnom smeru. Prosečna day-ahead cena pala je za 11,70 evra, na 156,62 evra/MWh, dok je Austrija zabeležila rast od 43,20 evra, na 200,33 evra/MWh. Razlika između Mađarske i Nemačke zato se promenila sa diskonta od oko 7,40 evra/MWh u nedelju na značajnu premiju Mađarske u ponedeljak.
Ovakva divergencija povećala je cenovni podsticaj za isporuku električne energije ka Mađarskoj. Da li su trgovci mogli da realizuju tu razliku zavisilo je od raspoloživog prekograničnog kapaciteta, satnih cena i troškova prenosa; dnevni proseci sami po sebi ne predstavljaju dokaz ostvarive trgovačke marže.
Hrvatski CROPEX porastao je za 59,80 evra, na 219,83 evra/MWh, dok je slovenački BSP povećan za 58,50 evra, na 217,71 evra/MWh. Oba tržišta ostala su ispod Mađarske, za 12,93 evra/MWh, odnosno 15,05 evra/MWh. Bugarski IBEX porastao je za 56,10 evra, na 203,78 evra/MWh, dok je crnogorski BELEN povećan za 51,60 evra, na 209,92 evra/MWh.
Srbija je zabeležila manji rast. SEEPEX je porastao za 14,70 evra, na 169,68 evra/MWh, čime je ostao 63,08 evra/MWh ispod Mađarske i 58,80 evra/MWh ispod Rumunije. Srbija je, međutim, zabeležila prosečan neto uvoz od 862 MW, što pokazuje da tržište može istovremeno biti neto uvoznik i zadržati značajan cenovni diskont u odnosu na susedne berze.
Neto uvoz Rumunije iznosio je 1.407 MW, Hrvatske 1.090 MW, a Mađarske 627 MW. Bugarska i Grčka predstavljale su suprotan trend, sa neto izvozom od 1.445 MW, odnosno 992 MW.
Grčki HENEX porastao je za 38,70 evra, na 149,51 evra/MWh, ostajući 83,26 evra/MWh ispod Mađarske. Severna Makedonija imala je najnižu day-ahead prosečnu cenu među navedenim tržištima, od 145,40 evra/MWh, nakon rasta od 13,70 evra. Razlika između Severne Makedonije i Albanije dostigla je 131,68 evra/MWh, ukazujući na neujednačenu raspodelu regionalnog cenovnog pritiska.
Skok na spot tržištu nije bio praćen istim kretanjima na terminskom tržištu. Mađarska cena električne energije za 41. nedelju pala je za 3,50 evra, na 196 evra/MWh, dok je za 42. nedelju smanjena za 4 evra, na 203 evra/MWh. Novembar je ostao na 208 evra/MWh, ispod ponedeljne spot cene.
Kretanja cena goriva i emisija takođe su bila umerena. Spot cena gasa na austrijskom CEGH-u porasla je za 0,20 evra, na 75,22 evra/MWh, cena gasa u Grčkoj pala je za 2,30 evra, na 69 evra/MWh, dok su dozvole za emisiju ugljen-dioksida u EU ostale na 84,42 evra po toni.
Najsnažniji signal u ponedeljak zato je bilo širenje regionalnih razlika u cenama električne energije. Uvoz je povećan, ali je premija Mađarske u odnosu na Nemačku ipak naglo porasla, zbog čega je pristup prekograničnim kapacitetima ostao ključan za pokrivanje povećane potrošnje tokom radnog dana.
