Grčka testira strukturu tržišta električne energije u kojoj operatori prenosnog i distributivnog sistema mogu da nabavljaju usluge iz istog bazena fleksibilnih potrošača i distribuiranih resursa, što potencijalno otvara drugi izvor prihoda za fabrike, komercijalne objekte i druge korisnike čiju potrošnju je moguće kontrolisati.
Model se testira kroz program OPENTUNITY, u okviru kojeg su operator prenosnog sistema IPTO i operator distributivnog sistema HEDNO testirali koordinisanu nabavku fleksibilnosti putem platforme NODES, u realnim operativnim uslovima.
Rezultati iz septembra predstavljaju važan korak dalje od tradicionalnog upravljanja potrošnjom. Umesto da se fleksibilnost prodaje samo jednom učesniku na tržištu električne energije, resursi priključeni na distributivnu mrežu potencijalno mogu istovremeno imati vrednost za nacionalni i lokalni elektroenergetski sistem.
Time se otvara novo komercijalno pitanje: ko ima prioritet nad istim fleksibilnim megavatom?
Fabrika koja smanji potrošnju električne energije za 2 MW može pomoći IPTO-u u balansiranju šireg elektroenergetskog sistema. Međutim, ako se fabrika nalazi iza distributivne trafostanice koja je suočena sa zagušenjem, isto smanjenje potrošnje može u istom trenutku biti od velike vrednosti za HEDNO.
Bez koordinacije, dva operatora mogli bi da zahtevaju međusobno suprotne reakcije ili da nenamerno prebace zagušenje sa jednog nivoa mreže na drugi.
OPENTUNITY testira mehanizme osmišljene da spreče takav scenario.
Grčki pilot omogućava oba operatora pristup fleksibilnosti priključenoj na distributivnom nivou, dok platforma NODES koordinira nabavku. Razvijen je poseban mehanizam koordinacije između HEDNO-a, IPTO-a i NODES-a, koji procenjuje kako će aktiviranje fleksibilnosti uticati na obe mreže pre nego što se ona aktivira.
Pilot se smatra jednim od evropskih primera zajedničkog tržišta fleksibilnosti u nastajanju, u kojem se potrebe prenosa za balansiranjem sistema i potrebe distribucije za rešavanjem zagušenja upravljaju kroz koordinisani okvir.
Poslovne implikacije prevazilaze samo upravljanje elektroenergetskim sistemom.
Tradicionalno, industrijski potrošači uglavnom posmatraju električnu energiju kao ulazni trošak. Na funkcionalnom tržištu fleksibilnosti, njihova sposobnost da u određenom trenutku i na određenoj lokaciji povećaju ili smanje potrošnju postaje zasebna usluga kojom se može trgovati.
Lokacija je od ključnog značaja.
Dve fabrike koje mogu da smanje potrošnju za isti iznos mogu imati veoma različitu ekonomsku vrednost ako se jedna nalazi iza značajno opterećene trafostanice, dok je druga priključena na delu mreže bez ograničenja.
Fleksibilnost električne energije tako počinje da dobija lokacionu cenu.
To bi moglo da otvori nove mogućnosti za agregatore koji grade portfolije ne samo prema ukupnom broju fleksibilnih MW, već i prema tome gde su pojedinačni resursi priključeni na mrežu.
Industrijsko hlađenje, zagrevanje vode, HVAC sistemi, pumpe, distribuirana proizvodnja, punjenje električnih vozila i drugi kontrolisani resursi mogli bi da budu agregirani i ponuđeni na lokalnim tržištima.
Grčki pilot već uključuje portfolije stambenih potrošača i distribuiranih energetskih resursa, pokazujući kako relativno mali resursi mogu biti objedinjeni u upotrebljiv proizvod fleksibilnosti.
Za HEDNO je potencijalna korist jasna.
Ako se ograničenje na distributivnoj mreži javlja samo tokom ograničenog broja sati godišnje, plaćanje korisnicima da privremeno promene potrošnju u određenim periodima ponekad može biti jeftinije od neposredne zamene transformatora, kablova ili druge mrežne infrastrukture.
Fleksibilnost tako postaje alternativa delu tradicionalnog CAPEX-a za razvoj mreže.
Ovakva ekonomika postaje posebno značajna kako elektrifikacija, distribuirana solarna proizvodnja, punjenje električnih vozila i novi veliki potrošači stvaraju sve neujednačenija opterećenja distributivnih mreža.
Izazov je sprečiti da se isti resurs proda dva puta.
Agregator ne može da obeća smanjenje potrošnje fabrike od 2 MW IPTO-u i istovremeno garantuje istih 2 MW HEDNO-u ako oba operatora zahtevaju tu fleksibilnost u istom trenutku.
Zato komercijalno tržište zahteva jasna pravila koja obuhvataju raspoloživost, prioritete aktiviranja, utvrđivanje bazne potrošnje, aktivaciju, verifikaciju i obračun.
Ta pravila koordinacije na kraju bi mogla da budu jednako važna kao i sama tehnologija.
Model takođe ukazuje na širu promenu uloge operatora distributivnih sistema.
Istorijski gledano, DSO-i su se prvenstveno bavili planiranjem, održavanjem i jačanjem mreže.
Lokalno tržište fleksibilnosti pretvara ih u kupce kratkoročnih elektroenergetskih usluga.
Umesto da svako ograničenje rešava izgradnjom fizičke infrastrukture, operator potencijalno može da nabavi privremene promene u ponašanju potrošača.
Time nastaje tržište na kojem agregatori, energetske kompanije koje pružaju usluge upravljanja i softverske platforme posluju zajedno sa tradicionalnim dobavljačima opreme.
To bi korisnicima takođe moglo da omogući više istovremenih odnosa na tržištu električne energije.
Kompanija može imati jednog snabdevača koji joj obezbeđuje električnu energiju, agregatora koji optimizuje njenu potrošnju, IPTO koji vrednuje tu fleksibilnost za balansiranje sistema i HEDNO koji je vrednuje zbog lokalnog ograničenja na mreži.
Upravljanje tim preklapajućim komercijalnim odnosima predstavlja sledeći izazov.
Grčki pilot je i dalje demonstracioni projekat, a ne razvijeno nacionalno tržište fleksibilnosti.
Ipak, rezultati iz septembra pokazuju da tehnička arhitektura za koordinisanu nabavku fleksibilnosti TSO-DSO može da funkcioniše u realnim operativnim uslovima.
Šira tržišna prilika zato postaje sve jasnija.
Kako broj distribuiranih resursa raste, tržište električne energije više neće pitati samo koliko je fleksibilnih megavata dostupno.
Sve više će biti važno gde se oni nalaze, kome su potrebni i koji operator mreže u datom trenutku može da ostvari najveću vrednost njihovim korišćenjem.
