Neto izvoz električne energije iz Bugarske u 42. nedelji pao je 97,8%, na svega 3,56 GWh, pošto su veća potrošnja i slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora gotovo iscrpele izvozni višak. Konvencionalne elektrane zato su morale da pokriju veći deo domaćih potreba. Prema podacima Virtu.Energy, manjak bugarskog izvoza osetio se i na susednim tržištima.
Cena na tržištu za dan unapred porasla je 12,60%, na 235,89 €/MWh. Bugarska je time bila znatno skuplja od Grčke, ali nešto jeftinija od Rumunije, Mađarske i Srbije. Istovremeno su uslovi na bugarskom tržištu električne energije postali znatno napetiji.
Potrošnja električne energije u Bugarskoj povećana je 11,39%, na 687,69 GWh, što je najveći procentualni rast među obuhvaćenim glavnim tržištima jugoistočne Evrope. Proizvodnja iz vetra i sunca kretala se u suprotnom smeru: zajedno je pala 21,5%, na 170,96 GWh. Proizvodnja iz vetra porasla je sa niske osnove, ali taj rast nije mogao da nadoknadi pad proizvodnje solarnih elektrana.
Veća proizvodnja konvencionalnih elektrana
Hidroelektrane su samo delimično ublažile manjak, uz rast proizvodnje od 10,17%, na 44,99 GWh. Proizvodnja konvencionalnih elektrana povećana je 16,81%, na 314,49 GWh, pri čemu je najveći deo povećanja došao iz elektrana na ugalj i lignit. Njihov veći rad pomogao je da se nadoknadi slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora.
Gotovo potpuni nestanak izvoznog viška smanjio je količinu bugarske električne energije raspoloživu susednim tržištima. Bugarska tradicionalno ima važnu ulogu izvoznika u jugoistočnoj Evropi. Kada njena proizvodnja pretežno pokriva domaću potrošnju, susedi gube pristup jednom od značajnih regionalnih izvora konvencionalno proizvedene električne energije.
Veća potražnja u Bugarskoj zato nije uticala samo na domaće cene. Izvozne mogućnosti su se smanjile upravo u vreme kada su Srbija i Mađarska povećavale sopstvene potrebe za uvozom. Ta kombinacija doprinela je napetijim uslovima na tržištima centralnog Balkana i pokazala kako promene u jednoj zemlji mogu da utiču na širi region.
Fleksibilnost sistema i regionalno snabdevanje
Dešavanja u 42. nedelji pokazala su da ugalj i dalje ima ulogu u sigurnosti regionalnog snabdevanja. Elektrane na ugalj i lignit pomogle su Bugarskoj da nadomesti slabiju proizvodnju iz obnovljivih izvora, ali takav oslonac predstavlja dugoročan komercijalni izazov. Konvencionalne elektrane podržavaju rad sistema u periodima slabije obnovljive proizvodnje, dok istovremeno povećavaju izloženost troškovima emisija ugljenika i strožoj evropskoj klimatskoj politici.
Jednostavna zamena svakog MW kapaciteta na ugalj istom količinom solarnih kapaciteta verovatno ne bi rešila taj izazov. Ključna potreba je fleksibilnost proizvodnje i potrošnje, koju mogu da obezbede skladištenje energije, hidroelektrane, prekogranične veze, upravljanje potrošnjom, fleksibilne termoelektrane ili njihova kombinacija. Širenje obnovljivih kapaciteta u Bugarskoj zato povećava strateški značaj baterijskog skladištenja i jačanja mreže. Bez dovoljno fleksibilnosti, slabija proizvodnja solarnih elektrana i dalje može da zahteva veliko povećanje proizvodnje konvencionalnih elektrana.
To je važno za ulaganja jer se Bugarska nalazi na raskršću više regionalnih koridora za prenos električne energije. Obilan bugarski izvoz može da ublaži cene na drugim tržištima, dok njegov nestanak može brzo da zaoštri uslove u susedstvu. Značaj bugarske proizvodnje zato se ne meri samo godišnjom količinom energije, već i mogućnošću da obezbedi višak u satima kada je električna energija posebno vredna na drugim tržištima jugoistočne Evrope.
