Bugarska je od 1. januara do 18. oktobra 2026. ostvarila neto izvoz električne energije od 3,69 TWh, jer je proizvodnja rasla brže od domaće potrošnje. Proizvodnja električne energije dostigla je 36,23 TWh, što je 12,41% više nego u istom periodu 2025. godine. Potrošnja je porasla za 8,32%, na 32,54 TWh.
Razlika između proizvodnje i potrošnje ostavila je Bugarskoj znatan višak električne energije uprkos većoj domaćoj potrošnji. Zemlja je time zadržala ulogu snabdevača susednih tržišta. Rast proizvodnje iz obnovljivih izvora pomogao je da se ublaži smanjenje proizvodnje iz termoelektrana na ugalj i nuklearnih elektrana.
Termoelektrane na ugalj i nuklearne elektrane proizvele su ukupno 22,32 TWh, što je pad od 3,5% na godišnjem nivou. I pored smanjenja, činile su približno 61,6% ukupne proizvodnje električne energije. Njihov udeo ukazuje na i dalje značajnu ulogu ovih postrojenja u bilansu snabdevanja Bugarske.
Rast proizvodnje iz obnovljivih izvora
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora priključenih na prenosnu mrežu porasla je za 30,34%, na 4.344,2 GWh. Proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na distributivne mreže povećala se za 12,64%, na 3.795,5 GWh. Obe kategorije zajedno proizvele su približno 8,14 TWh električne energije.
Obnovljivi izvori priključeni na prenosnu i distributivne mreže činili su oko 22,5% ukupne proizvodnje električne energije u posmatranom periodu. Ukupna proizvodnja porasla je iako je proizvodnja iz termoelektrana na ugalj i nuklearnih elektrana opala. Obnovljivi izvori tako su dali veći doprinos pokrivanju domaće potrošnje i održavanju izvoznog viška.
Uloga na susednim tržištima
Pozitivan godišnji bilans Bugarske i dalje je značajan za susedna tržišta električne energije. Mogućnost zemlje da isporučuje električnu energiju tokom pojedinačnih perioda visoke potražnje zavisi od raspoloživosti proizvodnje i vremena kada je ona dostupna. Sama veličina kumulativnog izvoznog viška ne određuje tu mogućnost.
